Citat:
1) Da li su ljudi na Zapadu ZAISTA TAKVI?
2) Ili su i oni samo obične žrtve NATO propagande, do te mere da su im i oči zakrvavile?
Ja na zapadu uopšte nisam sreo ljude kojima je rat u mislima više od 1%. Evo nekih primera tema kojima su im misli zaokupljene:
- kuća u kojoj žive je pod hipotekom, u najavi je zatvaranje fabrike u kojoj rade a u svojim godinama nisu baš resurs oko koga se poslodavci otimaju;
- da li je u redu da toliki stranci dolaze, zauzimaju radna mesta i obaraju cenu rada;
- da li je dugoročno isplativije jesti najjeftiniju hranu, ili će im se to kasnije obiti o glavu kroz troškove lečenja, pa će jeftinije proći ako odmah puknu za skupu organsku hranu;
- starosna granica za penziju se stalno povećava, a penzioneri mogu priuštiti sve manje dobara i usluga, da li će imati snage da rade do penzije i da li će moći da prežive sa tom penzijom
- da li je isplativije i dalje voziti stari auto koji se kvari a servis dere sa fenama, ili uzeti još jedan kredit pa kupiti novi
- ako su mladi onda - kolko još ima dana do vikenda, gde će da de oleše od alkohola ili vutre i ima li neke šanse da dođe do nekog trenja polnim organima
Sve u svemu, ne razmišljaju oni uopšte o rusima, nego su nadrndani zbog svojih problema. Treba im neko koga mogu da mrze a da to ne bude zakonom zabranjeno ili društveno neprihvatljivo. I tu rusi dolaze kao kec na jedanaest - opušteno možeš da ih mrziš bez da se plašiš posledica. Zapadnoevropljani već par decenija imaju deficit onih koje mogu da mrze, jer to nisu mogli biti ni crnci, ni azijati, ni jevreji, ni balkanci, ni turci, ni pederi... Otuda salve random uvreda, psovki i poniženja bez trunke potrebe da se proveri da li je to stvarno tako i jesu li oni uopšte uzrok problema.