Prvo , mojom nepažnjom , greškom otvorio sam ovu temu u zoni ludila . Namera mi je bila da je postavim
u svakodnevnicu , ali je završila ovde . Voleo bih da se tema prebaci u svakodnevnicu , ai obzirom da sam
ja običan mali cathars na koga posebno pazi veliki vođa Albigensian Crusade i bori se protiv ispada takvih
kao što sam ja teško će to biti.
Što se spram mene tiče , nisam baš papan , što ste zaključili , bar se nadam iz piskaranja ovuda . Čovek
je kao stabilna stolica , koja čvsto stoji dok su sve četiri noge tu . A kada se jedna otkrati počinju problemi .
Tako i kod mene , počeh da se ljuljam , da rastem u obimu , i da ne dužim trebalo je dobrih pet godina dok
doktori nisu provalili šta se tu dešava . Ukratko to se kako tako zaustavilo , ali su ostali dodani kg i strah od
dijabetisa tip 2 . Pijem taj glukofaž koji je ustvari zlatni lek , sveti gral zdravlja , barem ja tako smatram jer
ima neke izvanredne osobine koje nisu vezane za šećer .
Šećer držim pod kontrolom , tromesečni je ok , bockam se pomalo u prst i merim i to je ok . Sve to me baš
puno košta : leti ne popijem više od tri piva , u toku godine 4-5 čašica viskija jer samo to pijem , hleb skoro
da ne jedem . Prođe po nedelju dana da ne pojedem komad hleba , a najteže mi je kada ponekad odemo
u jednu čuvenu poslastičarnicu van BG na kolače , svi napune tanjire , a ja stidljivo kažem molim vas samo
jednu krempitu i kafu bez šećera .
Pa razmišljam da li bih sa tim ozempikom mogao da viknem daj dve krempite i kafu bez šećera ...
Prebacite temu u svakodnevnica da pišemo još
Kome snaga argumenta leži u brisanju, tragovi mu nečoveštvom smrde.