Možete neki od vas da pljujete SAD koliko hoćete po pitanjima po kojima ne bi trebale da se pljuju, već da se na njih ugledamo, a naravno da postoje oblasti u kojima mogu i te kako da se kritikuju, ali vi strpate to sve u isti koš.
To je država u kojoj je jedan Džordž Vašington odbio da se po treći put kandiduje za predsednika, jer je smatrao da su dva mandata dovoljna i da nije pristojno ostajati i dalje na čelu države, jer treba dati šansu i drugima, koji nisu ništa manje pametni i sposobni. Samo je Frenklin D. Ruzvelt pogazio taj princip i bio na mestu predsednika od 1933. do aprila 1945. godine, kada je preminuo, a nakon toga je ozakonjeno ograničenje na 2 mandata. I tamo se taj predsednik nakon ta 2 mandata (ako odradi 2 mandata, recimo Tramp je bio jedan mandat) praktično povuče iz aktivne politike, ne vraća se opet na neku funkciju senatora, kongresmena ili guvernera.
Sad može neko da priča razne teorije zavere da su pravi vladari iza zavese, da su političari samo glumci, itd., ali to običnog prosečnog građanina ne dotiče, njemu je bitno da ne gleda 30 godina istu facu na čelu države.
Neki komentarišu elektorski sistem, a mogli bi da pročitaju istoriju nastanka tog sistema, zašto je tada bio navodno bolji, kao i o pokušajima njegove reforme i ukidanja, pa tek onda da pišu komentare na tu temu.
Što se obrazovanja tiče, ima još država na koje možemo da se ugledamo, nisu to samo SAD i možda nisu ni najbolji primer (obrazovanje nije baš besplatno, posebno na elitnim univerzitetima, ali onim najboljima su dostupne stipendije ako potiču iz porodica sa relativno niskim primanjima), ali su možda dobar primer po zadužbinarstvu i kako bi možda u Srbiji neki uspešni diplomci mogli da pomažu fakultet i univerzitete na kojima su završili studije. Postavlja se pitanje zašto kod nas ogromna većina diplomaca ne smatra da su mnogo toga korisnog naučili na studijama, i ako to stvarno jeste tako, šta smo uradili da se to promeni?
Meni je ovo jedan od lepih prikaza kako izgleda studiranje recimo na čuvenom MIT-u:
https://www.youtube.com/watch?v=EtujJjKmfN0
Pitanje je zašto ne može da bude tako, zašto i nakon uvođenja "Bolonje" sa studentima radi isti broj nastavnika, a uveden je ogroman broj predispitnih obaveza, tako da su studenti još više svedeni na neke brojeve u nekim tabelama (poeni na kolokvijumima i sl.).
==============================
Nego, da se vratimo sportu: zašto kod nas na univerzitetskom nivou redovno bavljenje sportom praktično postoji samo na DIF-u? Da li je to ispravan put da budemo zaista sportska nacija?
[Ovu poruku je menjao mjanjic dana 13.08.2024. u 19:53 GMT+1]
Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.
Re: 33. Letnje olimpijske igre
