Sve to može, naravno, ali kad su pravili softver, nisu to predvideli, odnosno nije predvidela firma koja je radila softver za MUP.
A firma nije to predvidela, jer neko tamo nije to ni naveo prilikom definisanja softverskih zahteva, a to nije predviđeno jer neki službenik to nije naznačio prilikom intervjua u vezi "šta vam treba od funkcionalnosti".
To je problem ove države, kad se pravi neki "informacioni sistem", intervjuiše se svako ko će ga koristiti, ali to se ovde uglavnom odnosi na one koji rade na šalterima ili neke njihove šefove, a tu postoji šef za sve i svašta i često ta osoba ne razmišlja o "integraciji" svih podataka, nego razmišlja posebno o ličnoj karti, pasošu, vozačkoj, saobraćajnoj... jednostavno, ti ljudi su još u eri papira i pisaćih mašina i ne razmišljaju da jedan isti podatak (npr. ADRESA stanovanja građanina sa jedinstvenim JMBG) treba da postoji samo na jednom mestu u softveru (tj. bazi podataka koju koristi softver) i da to treba automatski da se ažurira na sva dokumenta.
Pritom, kad građanin "osveži" adresu u ličnoj karti (npr. na šalteru MUP-a), softver bi trebao automatski da "vidi" šta ta osoba ima od ostalih dokumenata koje izdaje MUP i da automatski traži da lice pruži na uvid dokumenta na kojima je moguće ažurirati adresu bez zamene samog dokumenta, tj. u ovim modernim verzijama kartice/karte, i da potom službenik odradi ažuriranje adrese u tim dokumentima. Ako lice nije ponelo sa sobom ta dokumenta, jednostavno mu odbiti i ažuriranje adrese u ličnoj karti.
Međutim, ovde se MUP i firma koja im je radila softver ponašaju kao Microsoft sa Windows-om: testiraju softver na građanima maltretirajući ih, i tu i tamo neko ponekad evidentira negde da bi nešto moglo da se unapredi i pojednostavi, i to bude izmenjeno u softveru tek posle par godina.
Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.