Mi smo u proseku narod koji ne želi ništa da nauči da radi kako treba, ovde je retkost sresti majstora, inženjera ili bilo koga drugog koji je ušao u srž svog posla i zna sve finese. Ovde su u dobroj većini priučeni da rade neki posao i misle da je to sve.
Recimo, kad se već pomnuo hleb, kupim pre oko mesec ili malo više u Maksiju neki hleb (u stvari je pola hleba, isečeno na kriške, u kesi) od više vrsta brašna ili sa nekim semenkama, ne sećam se. Rok upotrebe je isticao za 4 dana ili tako nešto (piše na onoj beloj plastici sa žicom kojom je vezana kesa). Dođem kući, nešto kasnije otvorim, kad 3-4 kriške hleba u sredini pozelenele, očigledno krenula buđ, a tako i miriše.
Sad bi se svako zapitao kako je hleb počeo da se buđa, a ima još 4 dana do isteka roka (obično je 5-6 dana za taj hleb ili čak manje)?
Jednostavno - u toj prodavnici Maksija te hlebove nabacaju na neke police gde su samo ti hlebovi u kesama, a ako ima malo više pakovanja jedne vrste hleba, onda to malo "nagaze", tj. na silu naguraju i pritegnu da pakovanja ne padaju sa police (sa prednje strane polica ima "plitku" ogradicu).
To pakovanje koje sam uzeo je očigledno bilo nagnječeno, pa je hleb pustio vodu i tako je tu krenula buđ.
Ali, opet pitanje, da li je onda hleb pakovan u sterilisanoj atmosferi, kako su te čestice buđi dospele u kesu i krenule da se razmnožavaju? Da li to znači i da je tek pristigao hleb (bar taj pakovan u kese) već počeo da se buđa, samo se to ne vidi zbog veoma male količine buđi, ali će se videti za 2-3 dana?
Ovde bukvalno od pšeničnog polja preko mlina, pekare i prodavnice na svakom koraku se fušeri i ostavljaju se mogućnosti za kontaminaciju.
A ono što je nagore - cene tih hlebova su u zadnjih 4-5 godina duplirane, a kvalitet je tu negde upola niži, tako da je u odnosu na kvalitet sve to bar 4 puta skuplje nego što bi trebalo da bude.
Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.