Nebojša treba da dobije orden od Marije Zaharove ;)
ademare, nije sporno da i Tajvan (Republic of China) polaže prava na ta ostrva, ali i to je u sukobu sa interesima Filipina, međutim Tajvan ne šalje ratne brodove da maltretiraju filipinske ribare. Pored tih ostrva, Tajvan istorijski polaže prava i na neke teritorije koje trenutno ne ulaze u sastav Kine (People's Republic of China), recimo neke delove Mongolije, međutim ne iskazuju nameru da povrate kontrolu nad tim teritorijama, kao ni nad teritorijom PRC. Sa druge strane, pogledaj šta sve Kina radi na pojedinim delovima granice sa Indijom.
Što se tiče odnosa Pekinga i Tajpeja, pre više od 30 godina je zvanično pregovarano o odnosima, eventualnom ujedinjenju, ali je sve ostalo na predlogu da se održi "status quo" dok se ne stvore uslovi za ujedinjenje (koji na kraju nije potpisan), čemu su trenutno najveća prepreka velike političke razlike. Koji sistem je bolji i ko je više u pravu nije toliko bitno, bitno je šta želi običan narod. A običan narod na obe strane moreuza ne želi rat, osim ako je izmanipulisan od strane političara, slično kao što se i nama desilo 90-ih. A nekome u Pekingu definitivno treba rat, jer ekonomija više ne raste dovoljno brzo ili čak nazaduje. Tajvan može sutra da proglasi nezavisnost, ništa se neće promeniti, opet ga neće priznavati ni 10% članica UN, kao ni SAD.
Ali, oni se bar ponašaju koliko-toliko razumno, čak bivši predsednik Tajvana često posećuje Kinu, nedavno se susreo sa aktuelnim predsednikom Kine:
https://edition.cnn.com/2024/0...-president-intl-hnk/index.html
Trenutno su okolnosti takve da u tom delu sveta SAD zastupaju "poštovanje međunarodnog prava", a Kina to međunarodno pravo ruši. U nekom drugom delu sveta (recimo, u pojedinim državama Afrike, Bliski Istok, itd.) upravo su SAD te koje krše međunarodno pravo, a Kina poziva na poštovanje međunarodnog prava. Često kao primer "principijelne politike SAD" po pitanju demokratije vidim u raznim komentarima na internetu u vezi Ekvatorijalne Gvineje:
https://www.youtube.com/watch?v=2UqmiENLnqQ&t=37s
Sve u svemu, velike sile su te koje međunarodno pravo interpretiraju onako kako im kada i gde to odgovara. Trenutni "problem" u Jugoistočnoj Aziji je to što građanski rat u Kini praktično nikada nije okončan, isto kao i Korejski rat, već je samo došlo do prestanka ratnih dejstava.
Između Kine i Tajvana još i nekako, narod se ne mrzi, privrednici sarađuju, tajvanske kompanije su uz singapurske među prvima ulagale u industrijske parkove u Kini (preko ćerki firmi u Hongkongu), ali kolika mržnja postoji kod ovih u Severnoj Koreji prema svemu što je iz Južne Koreje, to nije normalno, a ta mržnja je decenijama sponzorisana iz Moskve od određenih struktura, što se nije desilo od strane Pekinga prema Tajvanu upravo zbog "problema" u odnosu SSSR i Kine.
Da ne bude da su SAD super, setimo se kakav je progon posle WW2 bio na snazi u SAD prema svakome ko je makar i jednom pomisli podržavao komunizam ili bilo kakav obilik socijalizma, takav strah je postojao od komunizma da su im se na svakom koraku priviđali sovjetski špijuni :)
U suštini, Kina je svojom politikom u regionu uspela da ujedini nekadašnje neprijatelje (Japan-SAD), nekadašnje kolonizatore i kolonije (Filipini, Vijetnam, Indija i druge države u regionu na jednoj strani, a zemlje Zapadne Evrope predvođene SAD na drugoj), što pokazuje nedovoljno mudrosti i pameti u toj politici - ili je logika "sad smo i mi postali sila, pa možemo đonom".
Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.
Re: Amerika - raspada li se ili ne?
