Otvaranje servisa za racunare...

Trebalo bi da mi kazes cime se ti bavis i sta si zavrsio, da bih znao sa kim razgovaram, ali, eto, da pretpostavimo da se bavis programiranjem. Reci ti meni sad, moze li da bude dobar programer onaj sto je procitao sve knjige o C++-u a da nikad nije seo za racunar? Ja mislim da ne moze. Dobar programer je naucio par komandi, krenuo da kuca "hello world" program, a kad je to uspesno zavrsio, krenuo je da kuca nesto ozbiljnije (znaci sa vise od 10 linija koda). Tu bi vec negde zapelo, pa bi procitao, pa bi pitao, pa bi krenuo da pise jos ozbiljnije programe (preko 100 linija), pa bi video kako drugi programeri nesto rade optimalnije, pa bi i on poceo tako, jos malo bi eventualno procitao, rad, rad, rad i eto ga dobar programer. Tako je i sa elektronikom, ako ocekujes da neko sedne i nauci sve iz knjige a onda sedne i radi, onda odmah pisi propalo, to ne moze tako.


Pa sa semom moze i moja baba da popravlja. A da je plast sena - jeste. Kad prvi put naidjes na neki kvar izgleda kao nemoguca misija, treba i po vise dana da nadjes sta ne valja. I onda kad saberes koliko si vremena potrosio a koliko si naplatio konstatujes da ti se uopste ne isplati. Ali, za par dana/meseci eto ga isti uredjaj ali sa drugim kvarom. Ti od proslog puta vec napamet znas pola delova za sta sluze i preko cega se napajaju, tako da ovoga puta kvar nalazis za pola dana. A onda stize jos takvih i ti vec konstatujes da ako sklop ima hiljadu delova ne crkava svih 1000, vec samo 10-20 njih pa sada samo proveravas te rizicne delove, resavas kvarove za 5 minuta i nadoknadjujes vreme izgubljeno na pocetku. A onda dodje drugi uredjaj koji ima slicne delove, i ti koristis znanje steceno na prethodnom. I tako, iz dana u dan iz godine u godinu, vise se ne plasis ni potpuno nepoznatog uredjaja za koji nemas shemu, razvio si neku vrstu intuicije, sposobnosti da napravis uzi izbor sumnjivih delova a zatim od njih da pronadjes neispravan, samo uz pomoc tog znanja... To znanje mozda po kvantitetu nije isto kao znanje nekog ko je upravo zavrsio fakultet, ali zato je znanje steceno iskustvom daleko kvalitetnije znanje.
Inace, za pocetnika je najbolje da nadje posao u nekom servisu - ako nesto ne zna naucice, a da ce da namlati neke pare od servisiranja kompjutera na to odmah moze da zaboravi. Od tog posla se niko nije obogatio, ali niko nije umro od gladi, tako da moze da se zivi ali nista bolje nego sa platom.

---

E pa loše misliš. Postoji na ETF-u jedan čika, zove se Laslo Kraus. Eto tako iz cimanja napisao knjige za C++ pa sad na ETF-u koriste baš njegove knjige. BTW on je asistent na ETF-u ali na još nekim mestima predaje honorarno. Ispit se sastoji iz toga što ti on da zadatak, a ti napišeš program na parčetu papira A4 formata, BEZ UPOTREBE RAČUNARA!. Znači napraviš algoritam po kom ćeš raditi, a kod je najlakši deo posla i zato ti i ne treba komp, naravno AKO SI PAZAIO U ŠKOLICI, i UČIO IZ KNJIGA.


Nemoj vređati struke. Trebaš naučiti da čitaš šemu, za šta je potrebna viša/visoka škola. Trebaš shvatiti kako taj sklop radi na osnovu šeme. Trebaš znati gde da tražiš kvar na osnovu šeme. Da to može svako ne bi ni postojale škole. A da li baba može ili ne može, ne znam koliko ona zna. Ovo da ti treba više dana da nađeš kvar govori samo o tome da nisi sposoban da obavljaš taj posao, jer nisi NIŠTA NAUČIO, pa kao pokušavaš da naučiš nešto dok radiš. Za dijagnostiku, ma kog kvara treba ti MAX 30 MIN i to baš da si tražio na pogrešnom mestu pa posle video da nije tamo, nego ovamo. A da neko radi bez šeme: baš bih voleo da vidim. Kao prvo ne znaš ni gde treba da tražiš kvar, koji deo kola da ispituješ...


Pod crkavanjem misliš na to da se deo pokvari, pregori... Nebitno. Ne znam kakvi su to "rizični" delovi. Nikad ja za tako nešto nisam čuo, niti sam čuo da se neko oslanja na te "rizične" delove. Svaki deo može da se pokvari, svi su oni "rizični". A što bi se neko plašio popravke? Sve je to naučeno u školi. Taj ko radi s elektronikom video je i otpornik i tiristor i kondenzator, zna princip rada, kako se vezuje... Radio zadatke i pisao proračune... Zašto se onda javlja strah? Sve je to dobro izučeno. E sad kad ti ja kažem da nema šanse da mi vratiš mrtve pixele na LCD monitoru, a ti uzmeš monitor da popravljaš i naravno spališ još mnogo štošta, e onda treba da te bude strah, jer to nigde u školici nisi učio, na labaratorijskim vežbama su ti asistenti govorili da je nemoguće, a ti mislio da oni samo prodaju maglu. Pa kad mi spališ monitor onda ćeš morati da mi kupiš nov, da dobro zagreješ stolicu i više ne omalovažavaš školu.

---

Izvini, ali to je opasno glupo.Recimo ja sad imam određen zadatak i smislim kako da ga rešim i krenem da pišem kod na parčetu papira.Kako ja mogu da znam da li sam napravio neku grešku u kodu, bez obzira da li je sintaksna, logička ili neka druga ? Kako ja da znam da li će taj kod da radi ono što treba da uradi ? Kad kucam kod na kompjuteru ja mogu u svakom trenutku da pokrenem izvršenje istog i odmah proverim da li je kod koji sam dotle ukucao u redu, da li izbacuje očekivani rezultat i sl.Samim tim, ja stičem i iskustvo, jer svaki sledeći put kad radim nešto slično, ja ću mnogo brže naći grešku, ako je bude.A ovaj što piše na papiru nikako ne može da bude siguran da li je negde nešto zabrljao, recimo upisao pogrešnu promenljivu ili tako nešto.Uostalom da li si čuo nekad da je neko pisao program na parčetu papira i onda to prodao klijentu i rekao samo ukucajte ovo u programskom jeziku i dobićete program, a ako nešto ne radi, ja ne znam šta je, jer ovo je teoretski ispravno.Isto je sa servisom, kao što je pctel već objasnio i slažem se sa njim.Znanje stečeno u praksi ima mnogo veću upotrebnu vrednost, nego ono stečeno teorijskim putem.Džaba meni hiljadu pročitanih knjiga, sa hiljdau primera u njima, ako ja njih nisam probao u praksi i shvatio kako rade.Ovo je malo offtopic, ali morao sam da odgovorim na ovo.

Rizični delovi su oni koji se najčešće kvare.Recimo, radiš posao servisera, ljudi donose mašine kod tebe na popravku i posle recimo 100 popravljenih računara sa sličnim simptomima uvidiš da se od tih 100 računara kod 99 njih radilo o određenim delovima na ploči, a na onom 1 o nekim drugim.Sasvim je logično da ćeš one prve da svrstaš u rizičnu grupu i kad se pojavi kompjuter sa sličnim simptomima prvo njih da gledaš.Kod programiranja recimo postoje određene greške koje mogu imati više uzročnika.I ti sad baveći se programiranjem uvidiš da se u 90% slučajeva ta greška javlja zbog te i te stvari.Ti ćeš logično svaki put prvo tu stvar da proveriš, ne ? A kad bi išao samo po teorijskom znanju ti bi uvek prvo ispitivao prvi mogući uzročnik koji je po knjizi, pa bi onda možda proverio 5 stvari pre nego što dođeš do one prave, a da imaš iskustva u praksi možda bi ga našao iz prve.E tako je i kod servisiranja.

Uzgred da kažem nešto uopšteno o servisima, ne bavim se time, ali ću reći nešto iz ugla mušterije.Svaka prodavnica računara ima i neku vrstu servisa i onda kada proda računar naravno da i garanciju.Svako ko ima računar pod garancijom logično otići će na servis tamo gde je i kupio računar.Isto tako primetio sam da veliki procenat ljudi i posle isteka garancije nosi računar tamo gde su ga kupili na servis, pa makar i morali da kupe kompletnu novu komponentu, a sve to nadajući se da će dobiti neki popust ili olakšicu, i da će kvar biti brže pronađen i otklonjen,jer ipak su tu kupili kompjuter, pa valjda ljudi znaju šta su prodali i šta može da bude kvar, iako to u velikom broju slučajeva nije tačno.No, takvih servisa u sklopu prodavnice računara (gde će vam reći da popravke nema i da cela komponenta mora da se menja) ima ko pleve i oni uglavnom služe da od beginner korisnika računara, koji se boje i da pokrenu neki program jer se plaše da će nešto da sjebu, uzmu neki dinar (za novu komponentu + "ruke").Neki prosečni i advanced korisnici će to znati i sami da urade.Dakle, jedini servis koji bi nečemu služio je onaj gde bi se nešto stvarno popravljalo, umesto da se samo zameni neka komponenta.E, ali za to je potrebno dosta znanja i iskustva, pogotovo praktičnog, već sam objasnio i zašto, a isto ćeš najbolje steći radom.

---

@Marko_L
E zato je Laslo car. Tera te da misliš, ako pratiš algoritam nema šanse da pogrešiš. Naravno da kupcu nećeš dati program na papiru pa da ga posle on kompajlira, nego bitno je nešto drugo. Kad kod njega završiš kurs, ti si posle baja. Nije ti bitno u kom ćeš editoru pisati program, ni da li on ima mogućnost da ti kaže na eventualne greške, tvoji su programi jednostavno savršeni i možeš reći da je kod koji si otkucao 99.99% bez i jedne greške. A ako programiranje odlično znaš, tebi je sasvim nebitno da li ćeš kod pisati na kompu ili na papiru. Ako si nesiguran u sebe, onda je važno!

@Sve koji misle da se mogu popravljati mat. ploče, LCD monitori...
Ako mislite da je to sve tako lako, zašto onda npr. na LCD monitoru imate 5-6 mrtvih pixela i to reklamirate servisu. I zastupnik za npr. Samsung monitore kod koga ste kupili monitor vam daje NOV MONITOR umesto da zameni par delova i prođe MNOGO JEFTINIJE.

---

@Marko_L
Kad sam ja isao u skolu bas se tako i radilo...
Naime svaki program moze da se rucno istestira sa sigurnoscu 100%, naravno u programima koje smo mi kao tehnicka lica ucili na faxu; i naravno sve se prvo uradi preko algoritma pa se posle kod napise ocas posla.

Naravno meni to nije struka (nisam programer) pa ne bih da pametujem, ali pricam iz svog iskustva, kasnije kad sam se dokopao racunara sve sam ih istestirao i ispada da svi rade i ako na vezbama komp nismo ni videli

Uz duzno postovanje prema gospodinu Krausu, to sto znas da projektujes i implementiras algoritme na papiru znaci upravo: da znas da projektujes i implementiras algoritme na papiru, ali i dalje nuzno ne znaci da si i dobar programer u nekom realnom scenariju (srpski: moz da bidne, al ne mora da znaci :-))

Prica da je prakticna implementacija algoritma (kod) najlaksi deo posla ipak prolazi samo u teoretskoj nastavi, probaj to da kazes bilo kom projektnom menadzeru u bilo kojoj iole ozbiljnijoj komercijalnoj sredini pa ces dobiti jedan vrlo fin osmeh :)

_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 28.02.2005. u 20:11 GMT+1]}

---

Nema veze to sa tim koliko sam siguran u sebe.Govorim o praktičnoj primeni, kada treba da se uradi potpuno funkcionalan program.Meni je mnogo lakše da kad recimo radim program koji sadrži par hiljada linija koda, da mogu svaku deonicu da pokrenem u izvršnom modu i proverim da li sve šljaka kako treba i onda nastavim dalje, umesto da kucam odjednom par hiljada linija koda, pa onda tražim greške.Nije problem u jednom dahu napisati kod i biti siguran da on radi kada imaš da rešiš jedan konkretan zadatak, ali kada pišeš jedan program koji je uz to i glomazniji, mnogo je lakše kada imaš komp ispred sebe.Takođe, nekad imaš ispred sebe neki komplikovaniji problem, pa onda moraš da smisliš način da ga rešiš, i isprobaš nekoliko varijanti da bi video koja je najoptimizovanija, a to radeći na papiru ne možeš da utvrdiš.

---

Upravo tako.

---

Hvala za sve sugestije posto tema polako ide u drugom pravcu mislim ako neko radi u servisu ili ima svoj neka podeli svoja iskustva...

@Pharos

Poznato mi je ovo, ali ja imam svoje misljenje i smatram da to nije bas najbolje resenje. Kad smo kod elektronike, onda je bilo kakvo prakticno znanje nemoguce steci na papiru.


Shemu bi morao znati da cita svako ko je zavrsio srednju elektrotehnicku, tj bar 2 godine iste, ali ovde pricamo o situaciji gde nemas semu. Ostalo receno je cist flame koji ne zasluzuje komentar a ono sto je sigurno je da covek koji tvrdi da se svi delovi podjednako cesto kvare uopste nije adekvatna osoba za neku ozbiljnu diskusiju o servisiranju.

@*trut*
Sve sto sam rekao je iz ugla nekog ko po ceo dan provodi u servisu i sa serviserima.

---

da na kraju rezimiramo ekonomsku stranu ovako zamišljenog servisa (bez prodaje komponenti)
-kao što je već pomenuto u ranijim postovima ima jako puno klinaca iz okruženja koji znaju da instaliraju drajvere ili zamene modem za dž.
-ogromna većina ljudi koji se ne snalaze sa hardverom će otići u radnju gde su i kupili kompjuter i završiti posao

zaključak je da za ovakve intervencije nije ekonomski isplativo otvarati servis bez prodavnice računara i opreme jer nema tržišta. (pitanje je koliko je danas isplativo otvarati i prodavnicu kada ih ima na svakom ćošku. bum pc radnji iz devedesetih je prošao i već se zna ko je ko na tržištu, biznis od prošle godine su fiskalne kase, a danas treba tražiti nešto novo)

servis za popravku komponenti je takođe sumnjiva ideja:
-potrebno je dosta znanja (sa školom ili bez nje) i iskustva da bi se posao efikasno i brzo završio - i naplatio
-danas se na sve komponente dobija godinu do tri garancije kada je zamena besplatna. na isteku tog perioda komponenta (mb, grafička,...)je već toliko zastarela da je pitanje koliko ti možeš da naplatiš popravku, a da se mušteriji ne isplati da kupi savremeniju komponentu. kao što je već rečeno isplativi su samo servisi crt monitora ili printera koji su u principu dugovečni, sporije zastarevaju i isplativi za servisiranje (odnos cene popravke i kupovine novog)

zato mislim da je jedino što se možda isplati servisirati (a još niko ne radi) su tft monitori. popravke i otklanjanje mrtvih piksela - opet pitanje da li je moguće. neko je već pomenuo da proizvođači ne popravljaju mrtve piksele kada ih ima više nego što je dozvoljeno, već zamene monitor. zna li neko šta rade sa tim vraćenim - da li ih popravljaju u fabrikama ili nekako recikliraju ili bacaju. ako ih bacaju - GDE??? ;)

Krajnji zakljucak je da u ovoj drzavi u stvari ne vredi nista ni pocinjati nego viza i put pod noge

Za pocetak treba ti dobra volja ,malo prakticnog znanja ,nesto osnovnog alata i osmeh na licu
Svaka zadovoljna musterija je najbolja reklama
Sto se tice popravljanja (lemljenja ploca i ostale elektronike) mogu samo da kazem corav posao ! Inace svugde u svetu kad vam crkne ploca ili grficka odma vam zaleme par crknutih "visoko rizicnih" delova PCTel zelim ti da se obogatis lemljenjem crknutih ploca i memorija , budi prvi i jedini koji ovo radi ,ja cu i dalje po starom kad crkne graficka crkla je ide nova i to je to

---

Alat servisera

Kao što kaže narodna poslovica - bez alata nema zanata. Dakle, da vidimo šta je obično potrebno za servisiranje i održavanje opreme.

Kao serviser opšteg profila, morate biti spremni da servisirate opremu u svojoj radionici ili na terenu. Zato treba imati odgovarajući alat. Pod alatom se ne podrazumeva neki "švajcarski nož", već pravi alat.

Kompjuteri su napravljeni iz delova spojenih šrafovima. Zato vam treba krstasti šrafciger srednje veličine. Ukoliko želite da otvarate i flopi ili CD-ROM uređaje, trebaće vam i jedan manji šrafciger.

Konektori se sa zadnje strane često pričvršćuju zavrtanjem. Ponekad se to može uraditi rukom, a ponekad isključivo šrafcigerom, i to pljosnatim. Trebaće vam, dakle, jedan ili dva pljosnata šrafcigera. Jedan neka bude standardni, a drugi neka bude uzan i dugačak. Njime ćete moći da dosegnete neke zabačene delove sistema, kao što su mikroprekidači ili šrafovi na konektoru signalnog kabla monitora.

Za sitne delove ili kratkospojnike trebaće vam pinceta ili male "špic-cange". Ako vam ispadne šrafčić ili ako treba rekonfigurisati neku karticu, a da pri tom ne vadite ništa iz kućišta, bez ovog alata nećete biti u stanju da išta uradite.

Za proveru nekih delova sistema, kao što su napajanje, zvučnik i slično, biće potrebno da izmerite napon, struju ili otpor. Za ovakva merenja koristi se unimer ili AVO-metar. Ukoliko ikako možete, nabavite onaj sa digitalnim očitavanjem.

Kada se rastura mašina, negde treba odložiti sitnice. Za to će vam poslužiti kutija sa poklopcem. Možete koristiti i najobičniju kutiju od šibica. Ekstravagancija nije potrebna.

Ponekad je potrebno spojiti žice u prekidu ili izmeniti neki deo. Za to se koristi lemilica, što znači da vam trebaju lemilica male snage (do 30W), lemna pasta i tinol žica.

Kolekciji ćemo još dodati i kutiju sa šrafčićima, kutijicu sa kratkospojnicima (poskidajte ih sa starih ploča), odstojnicima i slično.

Za održavanje čistoće u sistemu potrebni su vam četkica od meke dlake dužine 4 cm, pamučna krpica koja ne ostavlja dlačice i bočica u kojoj ćete držati sredstvo za čišćenje. To može biti alkohol ili rastvor 10 delova vode i 1 dela deterdženta za sudove.

Pored ovoga, nabavite i malu baterijsku lampu, za osvetljavanje unutrašnjosti kućišta.

Sve ovo možete pronaći na "buvljaku" ili po radnjama. Kvalitet je isti, ali se cene razlikuju, pa ne štedite vreme i malo prošetajte pre kupovine.

Dnevnik servisera

Ni sav alat ovoga sveta neće vam značiti ništa ukoliko zaboravite šta ste na nekoj mašini radili. Ne zaboravite da vi servisirate desetine mašina, a da vlasnik ima samo jednu. Kao istinski profesionalac, morate u svakom trenutku vladati situacijom i pokazati klijentu da ste zainteresovani za njega.

Dakle, ukoliko ste pre nekoliko meseci servisirali mašinu g. Peri Periću, malo je verovatno da ćete se setiti šta ste to radili na mašini, kada vam se javi posle toliko vremena. Recimo, radili ste preventivno održavanje, oprali kućište, sredili disk i zamenili flopi koji je otkazao. I Pera vam se javio da mu pogledate ponovo mašinu. Ukoliko odete nepripremljeni i pitate ga šta je na njoj rađeno, vrlo je verovatno da ste izgubili klijenta.

Međutim, ako ste u svesku zapisali da ste 24. 7. 2000. kod Pere Perića preventivno održavali mašinu, oprali je, sredili diskove i zamenili flopi i da je to koštalo XYZ dinara/maraka/nečega, kada vas Pera pozove, vi okrenete sveščicu (k'o Broj Jedan :)) i bacite pogled u nju. Tako, još tokom zakazivanja intervencije, već imate sliku šta je rađeno. Pre polaska možete da se pripremite, a kada se pojavite vi ćete vladati situacijom i pokazati određen nivo profesionalnosti i odgovornosti, te će vas klijent vrlo verovatno preporučiti dalje.

Ovaj dnevnik postaje i svojevrsna baza znanja. Ukoliko naiđete na neki problem, zapišite ga, kao i njegovo rešenje. Sledeće pojavljivanje tog problema neće vas iznenaditi, jer ćete znati rešenje i brzo ga primeniti. Ovo podiže vaš profesionalni ugled u očima kolega i naročito klijenta. Takođe, nemojte se ustručavati da podelite svoja iskustva sa drugim serviserima. Od takve saradnje možete imati samo koristi.

Za vođenje ovog dnevnika predlažem vam svesku formata A5 sa tvrdim koricama, jedan flomaster i tehničku olovku 0,5. Flomasterom zapišite datum, ime i prezime korisnika. Sve ostalo pišite običnom olovkom. Pišite čitko i zapisujte svaki korak.

Rezervni delovi

Za uspešno otklanjanje problema ponekad su potrebni i rezervni delovi. Dobro bi bilo da imate uz sebe skup modula koji su ispravni, a koji se mogu iskoristiti prilikom servisiranja.

Uz sebe ili u kolima treba da imate rezervne i ispravne sledeće test delove: procesore nekoliko generacija, coolere, ploče za nekoliko tipova procesora, video karte za ISA/PCI/VLB/AGP magistrale, flopi, CD-ROM, hard disk, memorijske module, miševe, tastature, napajanja …

Nešto od ovoga trebalo bi da držite kao rezervne delove. Tu pre svega mislim na miševe, tastature, flopije, coolere, napajanje i memorijske module (RAM). To su delovi koji mogu da se pokvare ili su kritični za rad sistema. Posedovanje rezervnog dela u trenutku kada se vrši intervencija smanjuje vreme rada i troškove. Naravno, nemoguće je imati sve moguće delove, ali je moguće imati takve delove koji pokrivaju određenu grupu delova.

Vaša test mašina ne mora da ima performanse ni po kojem pitanju. Ali, ako vam mašina sa, recimo, procesorom 486 i PCI magistralom pomogne da utvrdite da li je neka video kartica ispravna, onda je ta mašina najbolja na svetu. Uostalom, vama treba mašina koja je skrpljena iz delova, koja je jeftino nabavljena i koja donosi profit završavajući posao. Ionako nećete na njoj igrati Quake II …

Na kraju bih vas zamolio da dobro proučite ovaj tekst. Iako u njemu možda nije dat kompletan spisak alata, bez ovoga što je navedeno ne možete ništa uraditi. Kada se ukaže potreba, nabrojaću specifičan alat koji se koristi za neke posebne slučajeve.

Do sledećeg puta potražite alat i spremite se da krenemo u serviserske avanture.

PREUZETO SA www.cet.co.yu - ARHIVA

---

Moram malo off topic al necu dugo, majke mi :)

@Marko_L:

Ti c++ neces uciti na ispitu, na ispitu ces samo da ga polazes. Znaci kuci i na vezbama vezbas na racunaru i ucis se na greskama.

Polozio sam c kod Lasla K. i mogu ti reci da ne pridaje preterano paznje sintaksickim greskama, sto znaci da ce ti smanjiti ocenu ako ti prog ne radi zbog gresaka u kucanju ali nece biti drasticno smanjenje. Ipak, bice ti manja ocena, sto je motiv vise da bolje spremis ispit, ako te kvalitet tvog znanja zanima uopste.

Kod njega je akcenat da mozes u pola noci da upotrebis ono sto si vezbao na vezbama ili kuci. Za to je upravo dobra fora papir a ne "metoda uzaludnih pokusaja" gde krenes jednom idejom, koja moze da bude i losa, pa je "samaras" satima dok je ne nateras da proradi, a to sto je ona postala neefikasna i glomazna to nema veze, vazno da radi...

BTW. na Visoj elektrotehnickoj se c polaze na papiru a c++ na kompu s tim da je u c-u naglasak na algoritmima a u c++ na tome da skapiras klase i ostale osobenosti jezika.

Laslo te uci da razmisljas a ne da krenes na jedan nacin i teras do kraja bez obzira sto mozda ima bolje resenje koje je bilo na 5 minuta razmisljanja koja nisi odradio.



Ne pises algoritme na papiru nego zadatak u c-u a akcenat je na tome da ne zaboravis da upotrebis neku petlju na primer a ne da ne zaboravis da stavis ; na kraju neke linije...


---------------------
Sto se servisiranja tice, STA SE BRE LOZITE LJUDI NA POPRAVKU MRTVIH PIXELA TO JE DEFEKT NA SAMOM LCD-U A NE NA ELEKTRONICI A TO NE MOZE DA SE MENJA NITI DA SE POPRAVLJA

Sto se servisiranja ostalih komponenti tice, jako je bitno iskustvo, ali i dobra teorijska osnova, ako zelis da resavas neke ozbiljnije kvarove.
Kad nemas iskustva ne moz bez sheme nista da servisiras,
Kad imas iskustva mozes, a kako i koliko, zavisi od tvog iskustva...

Danas se i mobilni servisiraju, menjaju se delovi na ploci, ali 90% servisa u gradu zna napamet koja integrisana kola crkavaju na kojim telefonima i mehanicki rade samo njih sve ostalo salju pravim majstorima koji resavaju koske al taj posao se sve manje isplati jer su telefoni postali sve jeftiniji a sto ces ti da se drndas duze vremena da nadjes kvar to ne moz posle da naplatis.. pogotovo sto ti ozbiljni serviseri najcesce ne rade sa krajnjim musterijama vec sa servisima koji nemaju tako iskusne majstore, tako da se zarada deli na 2 licnosti. (ovaj pasus vazi samo za neko moje iskustvo sa serviserima mobilnih)

Takodje, ne znam gde ces da nalazis delove da menjas na npr grafickoj ili maticnoj, to moze al moras da se utalis sa nekim ko ce da te snabdeva delovima a to je jos jedan problem u celoj prici...

Po meni se servisiranje racunara na nivou elektronike danas ne isplati.
Servis na nivou komponenti racunara/softvera moze da prodje, al bez ocekivanja da ces od toga lepo da zivis, vec cisto da moz da prezivis i da vrlo naporno radis da izgradis neko ime da bi ti posao godinama kasnije stvarno krenuo tako da moz od toga lepo da zivis...

aj opet sam preterao sa duzinom posta sorry na ovolikom smaranju

n

Mozda cu se donekle ponoviti ali da dam komentar.
Prva stvar koja je cinjenica je da se svi elektronski uredjaji(znaci ne samo PC hardware)
ne prave da bi se popravljali nego da bi radili,crkli i bili baceni(i to sto pre).
Tako da o semama nema ni govora(ovo najbolje znaju TV serviseri,ranije otvoris
Tv a ono unutra knjiga tj. service manual,a sad imas srece ako ne pukne plastika na
poklopcu dok odvrces srafove).Sto se tice znanja vecina servisa radi samo napajanja
i monitore,oni bolji i maticne ploce,graficke itd. E sad to znanje se uglavnom stice
iskljucivo empirijski i sema tu nista ne moze pomoci(ako je uopste ima).Tako da bi
onima koji hoce da odradjuju posao bilo bolje da rade samo dijagnostiku (da otkriju
koji je podsklop crkao)i da odgovarajuci deo zamene(i prodaju nov).Znaci prodavnica
i servis. Kad je vec neko spominjao alat razmislite o antistatickoj narukvici(jeste da
od statickog elektriciteta nesto crkne jednom u hiljadu slucajeva ,ali ipak je to tudji
hardware). Dalje za to vam nije potrebna nikakva diploma (znam lika koji je po struci
frizer a koji je bez problema par godina drzao tv servis),ali pazite da ne upadate u
previse strucne rasprave sa musterijama,nikad se ne zna ko su.Znam da se ovi sa
skolom bune jer to smatraju nelojalnom konkurencijom,ali ipak je ovo Srbija.
Jednostavno cinjenica je da nas sistem obrazovanja(jer je potpuno teorijsko) ama bas nista ne valja i da npr. jedan svez dipl. ing. nema sanse da parira DIY majstoru( bez skole u struci) svidelo se to nekom ili ne.
Nego ne znam oce li u buducnosti biti problem kada krenu da stizu u servis kompovi sa piratskim windouzom........

.

---

Sto se tice antistaticke rukavice koja je cena?

ej ljudi, bezite od hardvera sto pre.

osim ako nemate fabriku ili export/import firmu. a servis? to je najgora ideja koja nekom moze da padne na pamet. servisiranje racunara ne isplati, verujte mi, radio sam to godinama. a servisiranje komponenti - o tome nemam cak ni reci. ja licno nisam pipnuo lemilicu od PII, da bi se time bavio covek mora da bude opasan entuzijasta ili da ne ceni bas puno svoje vreme. naravno uvek postoji alternativa u popravljanju monitora i napajanja, zajedno sa bivsim tv serviserima, ali to je sve jedna grozna perspektiva.

zato knjige u ruke i na softver, zamenu grafickih ostavite klincima, pare su na drugoj strani :)

Kod otvaranja servisa dali treba biti posebno odvojen servis (ogradjen sa necim ili treba zasebna prostorija) od ostalih delatnosti posto nameravam da otvorim servis racunara u sklopu internet club-a.