Alat servisera
Kao što kaže narodna poslovica - bez alata nema zanata. Dakle, da vidimo šta je obično potrebno za servisiranje i održavanje opreme.
Kao serviser opšteg profila, morate biti spremni da servisirate opremu u svojoj radionici ili na terenu. Zato treba imati odgovarajući alat. Pod alatom se ne podrazumeva neki "švajcarski nož", već pravi alat.
Kompjuteri su napravljeni iz delova spojenih šrafovima. Zato vam treba krstasti šrafciger srednje veličine. Ukoliko želite da otvarate i flopi ili CD-ROM uređaje, trebaće vam i jedan manji šrafciger.
Konektori se sa zadnje strane često pričvršćuju zavrtanjem. Ponekad se to može uraditi rukom, a ponekad isključivo šrafcigerom, i to pljosnatim. Trebaće vam, dakle, jedan ili dva pljosnata šrafcigera. Jedan neka bude standardni, a drugi neka bude uzan i dugačak. Njime ćete moći da dosegnete neke zabačene delove sistema, kao što su mikroprekidači ili šrafovi na konektoru signalnog kabla monitora.
Za sitne delove ili kratkospojnike trebaće vam pinceta ili male "špic-cange". Ako vam ispadne šrafčić ili ako treba rekonfigurisati neku karticu, a da pri tom ne vadite ništa iz kućišta, bez ovog alata nećete biti u stanju da išta uradite.
Za proveru nekih delova sistema, kao što su napajanje, zvučnik i slično, biće potrebno da izmerite napon, struju ili otpor. Za ovakva merenja koristi se unimer ili AVO-metar. Ukoliko ikako možete, nabavite onaj sa digitalnim očitavanjem.
Kada se rastura mašina, negde treba odložiti sitnice. Za to će vam poslužiti kutija sa poklopcem. Možete koristiti i najobičniju kutiju od šibica. Ekstravagancija nije potrebna.
Ponekad je potrebno spojiti žice u prekidu ili izmeniti neki deo. Za to se koristi lemilica, što znači da vam trebaju lemilica male snage (do 30W), lemna pasta i tinol žica.
Kolekciji ćemo još dodati i kutiju sa šrafčićima, kutijicu sa kratkospojnicima (poskidajte ih sa starih ploča), odstojnicima i slično.
Za održavanje čistoće u sistemu potrebni su vam četkica od meke dlake dužine 4 cm, pamučna krpica koja ne ostavlja dlačice i bočica u kojoj ćete držati sredstvo za čišćenje. To može biti alkohol ili rastvor 10 delova vode i 1 dela deterdženta za sudove.
Pored ovoga, nabavite i malu baterijsku lampu, za osvetljavanje unutrašnjosti kućišta.
Sve ovo možete pronaći na "buvljaku" ili po radnjama. Kvalitet je isti, ali se cene razlikuju, pa ne štedite vreme i malo prošetajte pre kupovine.
Dnevnik servisera
Ni sav alat ovoga sveta neće vam značiti ništa ukoliko zaboravite šta ste na nekoj mašini radili. Ne zaboravite da vi servisirate desetine mašina, a da vlasnik ima samo jednu. Kao istinski profesionalac, morate u svakom trenutku vladati situacijom i pokazati klijentu da ste zainteresovani za njega.
Dakle, ukoliko ste pre nekoliko meseci servisirali mašinu g. Peri Periću, malo je verovatno da ćete se setiti šta ste to radili na mašini, kada vam se javi posle toliko vremena. Recimo, radili ste preventivno održavanje, oprali kućište, sredili disk i zamenili flopi koji je otkazao. I Pera vam se javio da mu pogledate ponovo mašinu. Ukoliko odete nepripremljeni i pitate ga šta je na njoj rađeno, vrlo je verovatno da ste izgubili klijenta.
Međutim, ako ste u svesku zapisali da ste 24. 7. 2000. kod Pere Perića preventivno održavali mašinu, oprali je, sredili diskove i zamenili flopi i da je to koštalo XYZ dinara/maraka/nečega, kada vas Pera pozove, vi okrenete sveščicu (k'o Broj Jedan :)) i bacite pogled u nju. Tako, još tokom zakazivanja intervencije, već imate sliku šta je rađeno. Pre polaska možete da se pripremite, a kada se pojavite vi ćete vladati situacijom i pokazati određen nivo profesionalnosti i odgovornosti, te će vas klijent vrlo verovatno preporučiti dalje.
Ovaj dnevnik postaje i svojevrsna baza znanja. Ukoliko naiđete na neki problem, zapišite ga, kao i njegovo rešenje. Sledeće pojavljivanje tog problema neće vas iznenaditi, jer ćete znati rešenje i brzo ga primeniti. Ovo podiže vaš profesionalni ugled u očima kolega i naročito klijenta. Takođe, nemojte se ustručavati da podelite svoja iskustva sa drugim serviserima. Od takve saradnje možete imati samo koristi.
Za vođenje ovog dnevnika predlažem vam svesku formata A5 sa tvrdim koricama, jedan flomaster i tehničku olovku 0,5. Flomasterom zapišite datum, ime i prezime korisnika. Sve ostalo pišite običnom olovkom. Pišite čitko i zapisujte svaki korak.
Rezervni delovi
Za uspešno otklanjanje problema ponekad su potrebni i rezervni delovi. Dobro bi bilo da imate uz sebe skup modula koji su ispravni, a koji se mogu iskoristiti prilikom servisiranja.
Uz sebe ili u kolima treba da imate rezervne i ispravne sledeće test delove: procesore nekoliko generacija, coolere, ploče za nekoliko tipova procesora, video karte za ISA/PCI/VLB/AGP magistrale, flopi, CD-ROM, hard disk, memorijske module, miševe, tastature, napajanja …
Nešto od ovoga trebalo bi da držite kao rezervne delove. Tu pre svega mislim na miševe, tastature, flopije, coolere, napajanje i memorijske module (RAM). To su delovi koji mogu da se pokvare ili su kritični za rad sistema. Posedovanje rezervnog dela u trenutku kada se vrši intervencija smanjuje vreme rada i troškove. Naravno, nemoguće je imati sve moguće delove, ali je moguće imati takve delove koji pokrivaju određenu grupu delova.
Vaša test mašina ne mora da ima performanse ni po kojem pitanju. Ali, ako vam mašina sa, recimo, procesorom 486 i PCI magistralom pomogne da utvrdite da li je neka video kartica ispravna, onda je ta mašina najbolja na svetu. Uostalom, vama treba mašina koja je skrpljena iz delova, koja je jeftino nabavljena i koja donosi profit završavajući posao. Ionako nećete na njoj igrati Quake II …
Na kraju bih vas zamolio da dobro proučite ovaj tekst. Iako u njemu možda nije dat kompletan spisak alata, bez ovoga što je navedeno ne možete ništa uraditi. Kada se ukaže potreba, nabrojaću specifičan alat koji se koristi za neke posebne slučajeve.
Do sledećeg puta potražite alat i spremite se da krenemo u serviserske avanture.
PREUZETO SA
www.cet.co.yu - ARHIVA