djacic Ivan Djacic
Član broj: 123664 Poruke: 4 *.ptt.yu.
|
Nadam se da moderator nema ništa protiv ako kažem da se ovim bavim i da me možete privatno kontaktirati za sva moguća pitanja, a faq ću pokušati ovde da odgovorim.
Najpre pitanja vezana za solarne kolektore koji proizvode struju. To su tzv. Photovoltaik kolektori ili fotonaponski kolektori. Rade se u raznoraznim veličinama, snagama i voltažama, pa je potrebno obratiti pažnju prema nameni da se odabere pravi. Takođe se prave za čvrsti, mekani, savitljivi itd. Bitno je reći da oni imaju svoj rok trajanja od datuma proizvodnje je to negde oko 25 godina. Postoji mali milion proizvođača u svetu, i neću ovde navoditi njihove sajtove, ako to ne možete naći, onda ste beznadežni :)
Sistem koji proizvodi struju može biti tzv. "grid" (vezan na elektro mrežu Elektrodistribucije) ili "off-grid" (samostalni sistem).
Grid sistem se sastoji od proizvođača struje (kolektor, generator, vetrenjača ili sl.), kontrolera i merača proizvodnje/potrošnje. Ovaj sistem je široko zastupljen u EU zahvaljujući zakonima i subvencijama od strane država npr. Nemačka. Basicly, imate svoj generator struje, a i povezani ste na mrežu. Dok proizvodite struju, koristite ono što proizvedete, ako ne proizvodite dovoljno, uzimate sa mreže. Ako proizvedete više, šaljete u mrežu. Na kraju meseca se uradi obračun proizvedeno-potrošeno i to plaćate.
Off grid sistem je malo komplikovaniji. On podrazumeva da nemate mrežu, i da je nećete skoro ni imati :) Potpuno samostalno generišete struju, koju akumulirate u bateriji, i onda trošite. Za ovo su potrebni dakle i baterija i inverter (ukoliko su potrošači 230V naizm. struje). Ovo je dosta skuplja investicija, ali bar imate struje u nedođiji :)
Kontroleri se takođe rade u najrazličitijim mogućim varijantama - od potreba za jahte i brodove do usamljenih istraživačkih stanica na Severnom polu... Svako ima neku svoju osobenost, pa se kontroleri proizvode po principu za svakog ponešto... Mogu da kontrolišu 1, 2 ili više baterija (mada su ovi katastrofa skupi), mogu da memorišu koliko ste proizveli, koliko potrošili, da uključuju/isključuju punjenje baterije (čime je štite od preteranog pražnjenja ili punjenja koje može biti jednako loše).
Inverteri su uglavnom vezani za to koji je sistemski napon, i koliko ima izlaznih potrošača, i prema tome se biraju.
Baterije se u inostranstvu rade ugl. sa specijalnim gelom, i dozvoljavaju malo veće pražnjenje od običnih. Ima dosta proizvođača baterija, a one se dimenzionišu prema potrebnoj potrošnji po formuli:
[dnevna potreba (Wh) / sistemski napon (V)] x 2 x dana autonomije = veličina baterije (Ah)
Konfigurisanje broja solarnih panela je najbolje prepustiti stručnjaku. Oni zavise od mnogo parametara: orijentacija montaže kolektora, napon snaga i jačina struje kolektora, dimenzije kolektora, dnevna potreba (koja zavisi od broja potrošača, i njihovog dnevnog korišćenja), period korišćenja sistema (u zimskom periodu značajno opada učinak, pa ako je tada potrebno najviše struje, može se desiti da leti bude sistem predimenzionisan), period autonomije (koliko "crnih" dana izdržava sistem), period punjenja sistema (što je brže potrebno punjenje, više je kolektora potrebno) itd
Povezivanje je dosta lakše od solarnog sistema za toplu vodu, jer nema cevi, tečnosti itd, sve su žice...
Solarni sistem za toplu vodu je malo teži za izvođenje... Tu je već potrebno planiranje cevovoda, akumulacije isl.
Elementi sistema su: solarni kolektori, cevovod, pumpa za solarni cevovod, tečnost za solarni sistem, rezervoar za akumulaciju, kontrola i ekspanziona posuda. Ovo su elementi sistema severnijih modela solarnog sistema. U Grčkoj, Izraelu i uopšte tim osunčanijim zemljama su jako popularni "termosifonski" kolektori koji su dosta jednostavniji i jevtiniji. Oni se sastoje samo od solarne ćelije i rezervoara koji se nalazi NA ćeliji. Ovde voda ulazi u ćeliju, zagreva se i prirodnim putem prelazi u više delove gde se nalazi rezervoar, i odakle se crpi za potrošnju kad je zagrejana.
Kod severnijeg modela koji se u Nemačkoj najviše koristi, razlika je u tome da je rezervoar distanciran od solarnih kolektora. Kroz sistem prolazi tečnost pomešana sa glykolom (svaki proizvođač ima i neke još dodatke, u raznim razmerama). Ta tečnost se zagreva u kolektoru i potiskuje preko pumpe ka rezervoaru, gde ulazi preko cevne zmije (ne dolazi u dodir sa vodom), predaje toplotu i vraća se u kolektor. Pošto temperature u cevima mogu varirati i do 70 C mora se postaviti i ekspanziona posuda koja će to kompenzovati i sprečiti pucanje cevi. Kontroler određuje kad se uključuje pumpa, a kad isključuje (da bi sprečila pregrevanje rezervoara ili njegovo hlađenje). Ovaj sistem radi i zimi (po specifikaciji od -30 do +140 C), pa se uz izmene može koristiti i kao pomoć u dogrevanju...
Nadam se da sam od pomoći, pitajte ako nešto nije jasno. Konkretna pitanja na mail, ovde samo opšta da me ne bi cenzurisao moderator...
|