Grejanje na pelet

Ovde se bas zahuhtalo, mislim da se preteralo malo.
A da se mnogo prica, a malo dolazi do korisnih informacija to se u potpunosti slazem! Ali ameri su ameri i tamo lako mozes da tuzis svakog, pogotovo ako ti proda nesto sto nije bas to, to. Zato ovoliko i polemisemo i biramo, da napravimo sto manju gresku. Meni nije svejedno da li cu dnevno da trosim 30kg ili 40kg peleta. Znam da cu u jednom i drugom slucaju da se ogrejem i to dobro, ali ipak ne zivim u Americi i nemam njihovu platu.
Zato ljudi, dajte neke savete i dobre predloge.

Pozz

Ja ne znam da li obde rade PP, posalo sam par i niko mi ne odgovara. CAk sam Vasicu74 poslao i mail ali nista. Malo sam zbunjen, jer to radi ili ne?

Pozdrav svima i sretna Nova Godina 2012.Zelim svima puno zdravlja i srece. Sve ostalo ce samo doci, kao i izbor pravog gorionika.
Sto se tice PP poruka ja ih nisam dobio. Slao i ja par ali nema odgovora. Tako da sam cak i ja skeptican da ih taj drugi dobija. Ili i tu postoji cenzura.
Mislim da je u ovoj temi mnogo receno o gorionicima. Naravno i o manama i dobrim stranama. Ne znam sta treba jos naznaciti. Ni jedan gorionik nije idealan. Svi gorionici imaju problema. Neki manjih nekih vecih. Naravno niko Vam nece reci te probleme. Svi ce reci samo prednosti. Mane ako ih tako mozemo nazvati su u razlicitim peletima. Ne moze se ocekivati da neko ugradi gorionik na kotao i da podesi za jednu vrstu peleta, kupac ga posle zove da mu svaki put šteluje kada kupi drugi pelet jer je taj jeftiniji. Naravno moze ako si blizu ali ako si dalje onda mozes da pomognes usmenim putem. Naravno kod klasicnik gorionika na pelet koji nisu integrisani sa kotlom, je to veliki problem. Jer svako koristi drugaciji pelet, pored toga svako ima drugaciji sistem i drugaciji kotao. To je veliki problem. Predpostavljam da vama to ne bi bio problem jer ste zainteresovani i uz malu pomoc prodavca bi to resili. Naravno ne moze sve da se resi. Ja sam uzeo pelet koji mi za 8 sati napuni resetku punu pepela. Donji deo je sloj kristalne mase a gorni pepeo. ventilator ne moze da ga izbaci. Probao sam i na integrisani kotao isti problem je pravio. Mora se cistiti cešće. Navodno ima topole koja ima u sebi dosta peska. Ko će ga znati. Znači od peleta puno znači rad gorionika. Što se tiče potrošnje naravno da će mnogo veći gorionik da troši više nego manji. Recimo moj gorionik od 35 kw na 1 plamenu daje oko 7KW. A 50 KW daje 10Kw. Tako bi trebalo. Može da se tu šteluje ali ne puno. Ne možete previše da ga smanjujete jer onda se ili zaguši ili prebacuje u na drugi plamen. Pa opet troši više. U svakom slučaju će da troši više nego da je manji. Jer i ventilator mu je veći i samo ložište je veće. Normalno, ipak je to gorionik za 50 KW toplotne moći . dao sam Vam jedan primer u veyi potrošnje, druga stvar je kvalitet peleta, koliko sagoreva, koliko je vlažan itd. Sve može donekle da se podesi. Da bi potrošnja bila manja. Ne očekujte od gorionika čudo, da ga uključite i da sve radi besprekorno, treba poprilično živaca i vremena da se našteluje da radi kako treba. Tu serviseri mogu da Vam pomognu ako znaju. A većina ih sigurno nema pojma. Jer da bi mogao da servisiraš neki gorionik i da ga znaš u dušu moraš da ga ti imaš kući. I da ga testiraš na sve tipove peleta. Ja sam svoj testirao na 4 različite vrste peleta. Najbolji je naravno za sada Drakulićev. Svi drugi mi stvaraju glavobolju. Jer treba baš poprilično vremena da podesiš parametre. A toliko baš ponekad i nemaš. I taman podesiš, uzmeš drugi opet ponovo. Kod Ecom gorionika u samom gorioniku ima otvor za fotoćeliju, Kada je pelet mekan i lomi se u pužu, desi se da ponekad uskoči parče u tu rupu. I smeta fotoćeliji da prikaže pravo stanje, pa se dešavalo na dva mesta da pokaže kao da nema plamena i krene da ubacuje 100% vayduha i ponovo iz početka kreće sa paljenjem. Tako da svaki put kada čistite gorionik, dnevno, dva dana ili 7 ili 10 dana pogledate i taj otvor ako ima nešto da ga izbacite. Lako se izvadi. Ali sitnica koja ponekad zna da napravi problem. Naravno ako to pazite svaki put kada čistite, nećete imati problema. Što se tiče podešavanja parametrara, nova elektronika za razliku od stare koja se isporučivala zajedno sa sondom u dimnjači daje dosta više prostora za štelovanje. MOžete bez problema svaki parametra da podešavate kako vama odgovara. I da pojačavate doziranja peleta, ventilatora, razmake između ubacivanja, početno paljenje, razmake između plamenova pri samom startu. Takođe i podešavanje da vam ventilator u određenom periodu radi sa 100% da izbaci višak pepela ako ga ima. ITD. Plus tri načina rada gorionika, pelet, drva kombinovano. Ali je elktronika koja je i osetljivija. Kao što nam se desio slučaj sa najlonom koji je povukao puž. motor nije mogao da okreće spiralu jer se najlon zaglavio. I relej u elektronici zalepio. I motor radio neprekidno. I počeo da diže temperaturu u kotlu iznad podešene a da pri tome se gorionik nije ugasio. I to bi tako radilo do 95 stepeni kada bi sigurnosni dodatni termostat isključio struju. Pošto sam ja skoro u ovim vodama i mislio sam da su integrisani kotlovi mnogo bolje rešenje i manje imaju problema, skoro sam se uverio da i oni imaju i te kako problema. Prosto stanu sa radom. Šta im se desi to ne znam. Tako da u principu svi gorionici na pelet imaju problema. Samo neki manje neki više. E tu ko je bolji, to sami izaberite. Ja sam Vam rekao za ovih par meseci šta se dešavalo sa mojim gorionicima. Mislim da ovo neće niko drugi da Vam napiše, jer jedino ludaci kao ja mogu da govore o problemima kod rada gorionika i da možda idu na svoju štetu. Da ne bude da se besplatno reklamiramo i da je sve okej. Nije, to su dečije bolesti koje svaki kupac mora da prođe. I nemojte misliti kada kupite ove godine dobar pelet da će sledeće godine da bude opet dobar. Uglavnom ne bude. Ionda opet štelovanje i nerviranje, u početku si kivan na gorionik, servisera, distributera itd. a posle uglavnom svatiš da te zezno proizvođač peleta. :)) Ja se izvinjavam na opširnom pisanju. Ali se nadam da sam uspeo bar malo da pomognem, a nadam se da nisam neke zbunio.

Vasiću svaka ti čast. Samo ovakvim nastupima može se opravdati ime ovog foruma, a iz ovakvog izlaganja, koga bilo šta interesuje i ima smisla za tehniku, može još jedan ovakav tekst izvući između redova. Ja ću ostati vjeran forumu dok ima ovakvih tekstova i održat ću svoje obećanje da u februaru na ovom mjestu prikažem i pokažem svoj gorionik sa vodenom rešetkom i još nekoliko varijanti čišćenja rešetke Još jednom pozdrav svima i da nam godina koja je nastupila bude samo po dobru upamćena. Bacite zamjerke iza sebe i pokažite da ste visočiji od svakog problema koji se nađe ispred vas. Sretno

Pozdrav narode i sretna Nova godina!

Pratim temu već oho-ho, pa k'o velim, vreme je da se priključim.

Elem, na kotao Viadrus U22 (sedam rebara, 40 kW) ugradio sam jesenas "Termis" gorionik i posle podosta eksperimentisanja (nerviranja i kajanja) postigao sledeći rezultat: na spoljnih +10 (najviša dnevna, a jutarnja i večernja upola manja) potrošnja je 2,4 kg peleta na sat, na +5 do 3,4, na 0 oko 4,3 kg na sat za cca 250 "kvadrata" na tri etaža, s tim da je stabilnih 19 do 20 stepeni u celoj kući, pristojno izolovanoj ("sedvič" zid "all around") ali sa ne baš sjajnom drvenarijom.

U stvari, pitam se, može li to i bolje?

---

Sto se tice gorionika ne mogu nista da kazem. Tj u vezi njegovog podesavanja. Mislim da si dostigao skoro vrhunac sa stelovanjem. Naravno cim podignes vecu temperaturu u prostorijama i potrosnja ce biti veca. iskreno 19 i 20 stepeni bi meni bilo hladno. Viadrus je po meni los kotao za pelet. Ali recimo ako sa kondenzujucim kotlom na toj kvadraturi potrosis 7 t peleta racunaj da ces sigurno 8 t potrositi minimum na viadrusu. Viadrus jeste dugotrajniji za cvrsto gorivo, ali mu je iskoristivost 10% min. manja nego kod kondenzujućih kotlova. Nisam siguran, mislim da sam ja kod vas prosle godine dolazio sa Ivicom iz Valjeva. Isto je bio gospodin koji se bavi novinarstvom. Možda grešim ali taj gospodin ima i akumulacioni rezervoar.

Jes', jes', ja sam taj sa akumulacionim rezervoarima koji, dakako, nisu neophodni za ovakvu vrstu grejanja, ali su vrlo korisni kad su već tu: zahvaljujući njima sve vreme imam konstantnu temperaturu u sistemu što za rezultat daje konstantnu temperaturu vazduha u grejanom prostoru, a to je, ako grešim neka me neko ispravi, osnovno merilo kvaliteta grejanja. Sad, da li je tih 19 - 20 stepeni malo, dovoljno ili pak mnogo, stvar je ukusa, navika, ali i podosta toga još. Naime, čovek ima najnapredniji i najposetljiviji termostat u vascelom živom svetu, kadar da registruje promenu temperature okoline čak do 0,1 stepen o čemu redovno izveštava operativni sistem, ali ih ovaj prima vrlo selektivno: pomeranje nagore, sve do +27 - granice znojenja, tumači kao "dobro", a svako pomeranje nadole, pod uslovom da trenutno nije više od +27 tumači kao "loše", što će reći da kad temperatura prostora sa +23 sklizne na +22 pokreće se procedura "mom telu je hladno", mada objektivno, po termometru, hladno nije. Nije dakle, ključno kolika je temperatura, nego koliko osciluje, pod uslovom da je to "kolika je" ujedno i dovoljno. Sve ostalo je, cenim, rasipanje energije. Otud je, uostalom, standard grejanja koji važi na celoj severnoj hemisferi - 20 stepeni. Istina, kod nas je "plus/minus" 2, a ne "plus/minus" 1 kao u ostatku civilizovanog sveta, ali to je već drugi par opanaka.

Kad je reč o koeficijentu korisnog dejstva Viadrus kotlova (u odnosu na druge), ne malo sam zbunjen. Kako se, zaista, iskoristivost kotla meri? Kako sam onomad u školi učio, a beše to poodavno, koeficijenat iskorišćenja je količnih dobijenog i uloženog, a za koliko je dobijeni rezultat manji od 1, toliki su gubici. Gubici s, opet, najmanje trojaki: nepotpuno sagorevanje, zračenje samog kotla, i toplota koja kroz dimnjak odlazi u vetar. Ovaj treći generator gubitaka je, čini se najveći i stoga najznačajniji, mada ni ona prva dva nisu za potcenjivanje. Budući da je potpunost sagorevanja stvar gorionika, a da je Viadrus umotan u mineralnu vunu isto kao i većina kotlova, jedino što bi moglo da se razlikuje je ono što "ide u vetar". Jedini pokazatelj veličine tog gubitka je temperatura dima, zar ne. Kolika je temeratura dima kod mene ne znam tačno, ali sulundar je (oko) 80 stepeni, ako je verovati onom kineskom AVO-metru sa sondom. Ako je to i temperatura dima, a lako je moguće da se u centru i po obodu ne razlikuje mnogo jer prigušna klapna jamačno stvara turbulenciju te se tako, pretpostavljam, temperatura po preseku izjednačava, teško da je iskoristivost ovog kotla baš toliko niža od drugih. Ili sam u opasnoj zabludi.

---

zmajdin!
Rece da imas kotao Viadrus....da li si dodao na (u) njega samot i pregradu koji se montiraju u slucaju kad umesto cvrstog goriva-drvo ugalj, grejes na gorionik?
nesto ovako...-
http://portal-doo.eu/portalwps...ds/2010/05/Set-Nafta-i-Gas.pdf

Jesam, i to je, po meni, od krucijalnog značaja: vatri se produžava put tako da izmenjivač ima više vremena da pokupi šta se pokupiti dade.

---

Super ste to napisali. To su gubici kotla medjutim tucani materijal od koga je Viadrus i Lim nemaju isti koeficijent prolaza. To vam je isto kao kada imate kucu sa blokom i sa Ytong blokom. Jedna ima manje gubitke a druga vece. Mislim da Vam je sada jasnije. Recimo da uzmete kondenyujuci kotao jos bolje dvopromajni ili tropromajni, tek ce te onda da vidite kolika Vam je usteda u odnosu na Viadrus. Ali okej to je sto je sada. Sto se tice toplote to sve zavisi od covekove osecajne toplote. I vrlo bitno od vlage, nije isto 22 stepena na 30 % vlage i 55% sto je idealno i 70 % vlage. To su tri potpuno razlicite osecajne toplote. I covek ih detektuje kao potpuno razlicite. Naravno bolja cirkulacija trazi manju temperaturu , slabija vecu. :))

Sto se tice solunara, necete verovati kolika je razlika temperature na obodu solunara i centra solunara. To sam vec jednom pisao. Kada sam ispitvao jedan kotao iz Arandjelovca na obodu je bila temperatura prilikom pocetak rada gorionika oko 90 stepeni. Kada sam tu sondu stavio u centar solunara temperatura je bila 160 stepeni. Da nisam sam video ne bi verovao.

Koeficijent prolaza? Nije baš da razumem. Kad je o izolaciji reč, dileme nemam, ali kad je o kotlovima reč, onda je imam: koliko god da je "koeficijenat prolaza" kod kotlovskog lima veći nego kod sivog liva, za efikasnost kotla nedostaje još jedna veličina - površina apsorbera, ili kako li se već zove ono kroz šta teče voda, a oko čega liže vatra. Zaista, koliki je koeficijenat prolaza kod kotlovskog lima, a koliki je kod sivog liva?

Naravno da kondenzacioni kotao ima bolje iskorišćenje, ali ne zato što je napravljen od lima, nego što su kod njega dimni putevi duži, pa se više toplote apsorbuje, što se vidi po temperaturi dima na izlazu, a od lima se pravi jer je tako lakše i jeftinije, nego kad bi se pravio od sivog liva. Istina, u odnosu na gusane mana im je trajnost, zbog "kondenza" vode po zidovima ložišta od koje u reakciji sa sumpor-dioksidom nastaje sumporasta koselina koja, opet, nagriza te iste zidove... ali kod grejanja na pelete to nije od značaja, jer em je sadržaj sumpor-dioksida u peletu beznačajan, em je vlage (svega) 10 odsto, em se temperatura od 60 stepeni na zidovima kotla postiže brzo, pa kondenzacije, one koju kotao "ne voli", ako je i ima, kratko traje. Grešim li u nečemu?




Čitao sam taj "post", zato sam i pominjao turbulenciju kao moguću olakšavnu okolnost, mada bih najviše voleo kad bih temperaturu u sredini sulundara izmerio, ama ne znam kako. Neka preporuka?

---

Pozdrav svima i srećna nova 2012 godina!

Evo malo mog doprinosa merenju!

Kupio sam unimer sa sondom za merenje temperature, izbušio ćunak na nekih 20 cm od kotla burgijom 1.5 mm i gurno sondu. Do kraja ćunka temperatura je bila 110 C° kada je gorionik bio u režimu rada tj. jedan stepen ispred prelaska u modulaciji. pomeranjem sonde prema sredini ćunka temperatura je otišla na 186 C°.

Inače unimer je kod kineza 800 dinara a reč je o uredjaju 9208A koji ima i merenje temperature a postoji i mogućnost baždarenja temperature tako da je preciznost u 1 C° provereno.

A iz već merenog sam došao do zaključka da kada se kotao očisti od pepela koji se usled sagorevanja nalepi na zidove kotla temperatura u dimnoj cevi poraste i za 30C°, za razliku od temperature koja je kada su zidovi kotla prekriveni prašinom od pepela.

Naravno da dodam koristim kotao Megal 63KW tropromajni i prezadovoljan sam!

Prezadovoljan sam znači 200 m2 prostora grejem za 16 sati rada gorionika na 0C° spoljašnje temperature sa nekih 45 kilograma koštica od višnji! U prevodu dnevno 45kg x 6,5 din = 292,5 dinara dnevno ili 8.775 dinara mesečno.

Naravno u kući imam panelne radijatore sa termo glavam i temperatura je u dnevnim boravcima na obe etaže 22C° dok u spavaćim sobama varira izmedju 20C° i 21C°.

Kuća je od pečene opeke i neizolovana sa naravno fasadom od pikovanog betona i sa starom drvenom dvokrilnom stolarijom koja s' obzirom na godine korišćenja sasvim solidno dihtuje.

Svakako voleo bih da čujem i nečija druga iskustva a mislim i da je članovima na forumu bitna neka ovakva prezentacija!

---

9000 din je 3m drveta,temperarura u kuci mislim da je 24stepena idealna,po meni i ne trosis bas malo,a drugo sta ce ti kotao od 60kw za samo 200m2,to je previse

Cenim vaše mišljenje ali ja sam prošle godine trošio za isti objekat izmedju 6 i 7 m3 bukovog drveta koje kod nas košta oko 22€ plus sečenje i cepanje znači oko 26€ po m3 što iznosi oko 156€ do 182€ mesečno.
I naravno loženje pa stalna obaveza a i voleo bih da znam kako ogrejati 200 m2 sa 3 m3 drveta mesečno?
A što se kotla tiče taj sam već imao a koristim ga i za grejanje hale od 640 m3 vazduha tj. 160 m2 x 4 m visines sa 3 izmenjivača Tadiran od po 7 KW nazivne snage.

---

Zaista svašta od mene: "kako da izmerim temperaturu u sredini sulundara?"

Dakle, uradio isto: izbušio rupu, turio sondu, rezultati skoro pa identični Vasićevim: 85 °C tik uz zid sa unutrašnje strane, 160 °C pri centru.



Gde se kupe koštice od višnji?

---

Uzeo sam od nekog preprodavca 5 tona po 65€ po toni, pre 2 meseca medjutim više nema. Inače u vreme berbe su bile 30€ po toni u hladnjačama! jedini problem je bio u ovom drugom slučaju osušiti ih jer sam po ceni od 65€ dobio već suve!

---

koji gorionik koristis za te visnje.

Ooooooooooo Rado, pa nisi valjda ljuta na sve nas,ko ti ne odgovara, nemoj ga ni komentarisati. Nekako je ovaj forum nepotpun bez tvojih komentara. Ili sam te ja potsetio da ne greje samo pelet, ima nesto i u bracnom partneru.

Koristim trenutno Elmec gorionik tj. gorionik koji je u prodaji u termomontu samo što je ovaj 2 generacije noviji sa nekim izmenama oko elektronike i oko sondi! Inače mislim da bi verovatno svi mogli da sagorevaju košticu od višnje i od trešnje samo bi puž trebalo da to nesmetano dozira. I naravno ja sam malo prilagodio štelovanja jer je koštica lakša pa sam smanjio vazduh da je nebi izbacivao neizgorelu a vreme dopreme je ostalo isto samo sam i razmak izmedju doprema povećao sa 30 na 45 sekundi! Za sada je ekstra!

---