Ok, ali onda nema govora o evoluciji drustva u taj sistem, dolazimo do zakljucka da je uspostavljanje tehnokratije jedino i moguce nasilnim sredstvima. Pitanje onda nastaje kako bi tehnokrate obezbedile materijalnu i brojcanu superiornost neophodnu za prevrat? I zasto bi plebs pratio u borbi tehnokratsku elitu koja ih toliko prezire a protiv harizmaticnih politicara koji imaju mnogo bolje razumevanje za emocionalnu manipulaciju?
I ceo taj koncept raja je problematican. Mislim da si u pravu sto se tice emocije uzivanja ali zaista zasto bi tehnokrata pravio vodovod za plebs, razmisljajuci cisto mehanicki i racionalno? Dakle, ne radi se o emotivnom uzivanju, radi se o hladnoj racionalizaciji lisenoj humanizma. "Ja kao tehnokrata u vlasti imam pristup pijacoj vodi, meni je svejedno. Vodovod kosta toliko i toliko a narod moze da skuplja kisnicu uz prihvatljiv gubitak brojnosti plebsa usled bolesti". Mislim da si mi razjasnio neke stvari, na mnogo mesta sam citao kritike tehnokratije upravo oko toga, nije mi bas bilo najjasnije zasto a tice se izgleda bas maksimizacije racionalnosti na ustrb humanosti i recimo "emocija". To bi bilo jedno veoma nesrecno drustvo za svakog ko nije tehnokrata.
U nastavku, koji bi onda sistem uspostavljanja vlasti preuzela tehnokratija? Nije dovoljno reci "strucnjaci po strucnosti", koji bi mehanizam to osigurao? Dekoratija je svojevremeno i palila umove zbog (sada ocigledno pogresne_ postavke da ce na vlast dovoditi najbolje medju najboljima kroz proces ocene "narodne mudrosti". Ipak, jedina alternativa tome koju znam o je nepotizam (nasledje). Kako bi tehnokratu resio bioloske komponente promovisanja sopstvenih naslednika? I ako bi imto ukinuo zar im ne bi ukinuo i potrebu za razmnozavanjem (sto bi urusilo sistem jer bi na kraju posle x generacija plebs opet preuzeo kontrolu)?
Sloba je za 12 godina promenio antropološki kod srpskog naroda. On je od jednog
naroda koji je bio veseo, pomalo površan, od jednog naroda koji je bio znatiželjan, koji
je voleo da vidi, da putuje, da upozna,
od naroda koji je bio kosmopolitski napravio narod koji je namršten, mrzovoljan,
sumnjicav, zaplašen, narod koji se stalno nešto žali, kome je stalno neko kriv - Z.Đinđić