ZAOŠTRAVANJE SOCIJALNIH TENZIJA
Vlast ne vidi muku i nezadovoljstvo naroda
On je naočigled sudije i petoro okrivljenih u sudnici usred Novog Sada iščupao sebi zdrav zub. Drugačije nije umeo da iskaže svoju nemoć i nezadovoljstvo zbog bahatosti države koja godinu dana nije uspela da ispuni svoju dužnost i privede u sud policijskog službenika koji je i podneo krivičnu prijavu. Ko je ovaj čovek i kako se zove nije ni važno, jer je on slika i prilika očajnika, kakve je u Srbiji sve teže prebrojati.
Ekser u ruku samo je ilustracija beznađa: Štrajkač Halko Društinac
Podjednako je teško prebrojati i listu primera koji pokazuju nezadovoljstvo naroda. Nevoljnika ima gde god da se zagrebe – na ulicama gradova Srbije, u autobusima i narodnim kuhinjama, na biroima za nezaposlene, radničkim protestima širom države i upropaštenim poljoprivrednim gazdinstvima, u školama, porodičnim domovima, socijalnim centrima… Problem je samo što naša vlast očigledno na ta mesta ne zalazi.
I ne samo da ne zalaze, već i biraju da žive u paralelnoj realnosti, u najdevijantnijoj verziji TV dnevnika u kojoj nema siromaštva niti bede, u kojoj je ekonomska slika zemlje savršena, zaposlenost zadovoljavajuća, a zadovoljstvo naroda evidentno. Čak više, i njihove izjave neodoljivo podsećaju na ove iz vremena kada su povlašćeni takođe “živeli” u malim ekranima.
– Ta autističnost srpskih vlasti proističe iz činjenice da su svesni da nemaju rešenja za ono što vide, pa se, pošto po svaku cenu žele da ostanu na vlasti, prave se da problemi i ne postoje. To je sebično i infantilno, jer se dečjim žmurenjem ništa ne može rešiti. Kao uostalom ni čupanjem prstiju ili vađenjem zdravih zuba. Taj nesrećnik iz Novog Pazara je mogao i celu ruku da otkine, ali ni to njegovu muku ne bi prekratilo, jer je ta muka sistemska i rasprostranjena – kaže Branislav Čanak, predsednik Sindikata Nezavisnost.
Sagovornici „Blica nedelje“ složni su u oceni da samo onaj ko ne želi ne vidi očigledne sistemske greške. Samo onaj ko to namerno čini može da se „pravi Toša“ pred podatkom da je srpska valuta među najslabijima u svetu, da oko tri miliona ljudi ne može da živi od sopstvenih primanja, da 130.000 radi a ne prima plate i da više od 700.000 živi ispod granice siromaštva. Samo takav može da obećava kule i gradove u trenutku kada se država nalazi na rubu dužničkog ropstva.
– Ljudi koji su na vlasti poslednjih 10 godina plasirali su obmanu tipa “rasprodajmo sve pa ćemo biti srećni”. Istovremeno prodavci te ideologije su imali ličnu strategiju grabljenja bogatstva za sebe. Tranzicija u Srbiji je obavljena tako da je proizvela pad proizvodnje i zaposlenosti, rast siromaštva i spoljne zaduženosti, uništavanje domaće industrije. Među onima koji su sprovodili takvu politiku je pored jednog broja savetnika grupa nezamenljivih ministara. Sada imamo nestašicu mleka, ali nestašica će tek biti, a vlast će menjati svoju filozofiju ponašanja orijentišući mehanizme politike ka administriranju. To uostalom već radi s uredbama o mleku i hlebu – kaže profesor Božo Drašković, ekonomista s Instituta ekonomskih nauka.
Sve to nezadovoljstvo kuliminiralo je u nasilju koje se izlilo na ulice, od Beograda pa sve do Đenove. Na sve to naši vlastodršci peglaju štetu i govore kako je bezbednosna situacija na odgovarajućem nivou.
– Bojim se da političari sa radikalnim rešenjima ne iskoriste lako i uspešno ovu situaciju. Srbija se nalazi u tipično predfašističkoj situaciji. Svi sastojci za kuvanje fašističke čorbe su na stolu, i samo je pitanje ko će i kada da postavi šerpu na šporet – zaključuje Branislav Čanak.
Da sistem koji su izgradili predstavnici demokratskog režima vodi samodestrukciji i nasilnim promenama, nedavno je za naš list rekao i prof. dr Zoran Vidojević, autor knjige „Demokratija na zalasku“.
– Naše društvo je antagonizovano i u njemu će se siromaštvo još više povećavati. Na delu su oštre klasne nejednakosti koje svedoče o postojanju brutalnog kapitalizma, eksploataciji i nadeksploataciji žive radne snage čiji je status često ispod nivoa regulisanog najamnog položaja. Nisu usamljeni slučajevi da se taj status pretvara u nešto što je blisko položaju ovovremenog roblja. Strahujem da bi stanje koje poprima obeležja ekonomsko-socijalne kataklizme moglo dovesti do još većeg civilizacijskog pada i do nasilnih promena – rekao je Vidojević.
Intelektualci ćute
- Sve što se poslednjih meseci dešava u Srbiji govori da je stanovništvo zapalo u očaj. Bogati poslanici, ministri i nihovi saradnici, kao i partijski drugari, preko toga olako prelaze. Bitno da je njia dobro da mogu uvećati svoje bogatstvo i zadovoljiti porive koje sa sobom nosi moć učešća u vlasti. Ovde na žalost ne postoji intelektualna javnost, književnici i kulturni radnici, kao i univerzitetski profesori ugklavnom ćute. Kao ne bi bilo dobro da se vlasti zamere kakvom kritikom koja nije blagourodna vlasti – kaže profesor Božo Drašković, ekonomista sa Instituta ekonomsih nauka.
http://www.blic.rs/Vesti/Tema-...i-muku-i-nezadovoljstvo-naroda
"Nikad ne raspravljaj sa budalom: Prvo ce da te spusti na svoj nivo, a onda ce da te
dobije na iskustvo!"
Bravar je bio bolji
Re: Bravar je bio bolji
Re: Bravar je bio bolji
