Prošlogodišnji scenario sa poljoprivrednicima se nastavlja

Nije aflatoxin :)

To ti je ono što ostane nakon ove gusenice

Da aflatoksin može tako, golim okom da se uoči, ne bi bilo potrebe za skupim laboratorijskim pretragama, kojima se potvrđuje ili negira prisustvo tog mikotoksina.
To što bi ti EVENTUALNO mogao golim okom da uočiš bi mogao BITI aspergillus flavus, ALI bi se tek laboratorijskom pretragom moglo ustanoviti da li to ipak nije good guy u čitavoj priči, a da se samo, na nesreću njegovu, slično zove, Aspergillus flavus AF36.

Dakle, OČI itekako mogu biti pod subjektivnim uticajem.

Koji faktor je bio presudan da kukuruz bude u boljoj kondiciji nego kod ostalih?

Eh da je samo jedan faktor presudan... Prvi korak za domaćeg poljoprivrednika je zaboravi sve što je naučio do tada, a onda uzme i prepiše od amerikanaca kako se radi posao, bez mnogo filozofije.

Spomenuo sam samo delić onoga što čini modernu poljoprivrednu proizvodnju u ovoj poruci.

Mislio sam pre svega na to da je tvoj kukuruz jos koliko toliko zelen, a to je jedino moguce ako mu je dostupna vlaga. E sad, ili je vlaga bolje ocuvana u zemljistu kod tebe nego kod ovih drugih, ili je kukuruz razvio dublji koren ili oba. Posto ne verujem da je i Delta Agrar stedeo na djubrivu, a moguce je da i oni djubre planski, prema analizama, niti da je fuserio oranje, onda sam pomislio da je kod tebe presudila neka finesa koja na ovo gore pomenuto ima uticaj a ostali je ne primenjuju...



Odakle se to moze prepisati (pod uslovom da ne zahteva par vagona zita i put u Ameriku:)?

Gušći sklop pomaže da zemlja zadrži više vlage, kvalitetna setva i pravilno đubrenje su doprineli razvoju korenovog sistema, kasnije postepeno đubrenje i prihrana mikroelementima rezultiraju ovakvom biljkom. Kukuruz u navodnjavanju nisam ni kačio, tamo je maltene svaka biljka izbacila po dva klipa.

Kad ljudi čuju da smo mi na tim parcelama bacili samo 280 kila azota, svi se krste i levom i desnom... Nije poenta da ti u proleće krkneš 200-300-500 kila azota za sve pare, već je poenta da pratiš razvoj biljke i doziraš ono što joj je u tom trenutku potrebno. Mi ove godine nismo radili te folijarne analize jer nemamo opremu, ali nadam se da ćemo to moći primeniti u idućoj sezoni, tako da očekujemo još bolje rezultate jer smo ovu godinu radini 'napamet' uz minimalna laboratorijska testiranja...


A put u ameriku je inače ozbiljna prepreka? Pa nije amerika na marsu pa da je ne znam ni ja kakva nauka stići tamo... Ali u današnje doba čak ni to nije potrebno, pa internet je prepun resursa, na youtube-u gomila poljoprivrednih kanala i emisija, gomila saveta, gomila istraživanja... 'samo' treba prokopati malo, jer ništa samo neće da se pročita i pogleda.

U Loznici kod drugara kaze da ce biti,ne sme da kaze ali se nada 15t po hektaru.Koristi hermes seme i kukuruz nije veci od 2m.
Kaze malo stablo,veliki klip.Koristi kukuruz za tov svinja.

P.S Zaboravio sam da kazem da je djubrio 2x.

_{[Ovu poruku je menjao Lavlja_Jazbina dana 22.09.2013. u 20:33 GMT+1]}

---

Dobar dan, javljam se ponovo posle nekoliko vremena pauze.
Hteo bih da pitam neko veoma prosto pitanje, koje mi u zadnje vreme postaje sve veća dilema, jer nemogu da svatim baš najbolje.

Pitanje je sledeće:
Bio sam na odmor ovo leto dole kod babe u Srbiji, i eto slučajno završio sam na selo. Kao po običaju svi kukaju, kažu da ništa ne valja i da je na zapadu bolje.
Ali meni nije jasno kako, neki proizvod (na ovoj temi se često spominje kukuruz), može da košta isto kao u Srbiji tako i u Nemačkoj, Francuskoj ili Italiji. Na berzi vidim da je cena svuda manje više ista. Eh sad... Meni nije jasno konkretno, kako može da bude bolje ovamo u poljoprivredi, ako su troškovi mnogo veći, počevši prvo od radne snage, iznamnjivanja zemljišta (što je preskupo za odnosu od vojvodine) pa sve ostalo...

Gde je ovde ta takozvana "prevara". U čemu je fora da u Srbiji ne valja poljoprivreda?
Eto primer ponovo kukuruza, ako može neko da mi obnjasni bolje tu matematiku. Logično je da klasičnom sprskom seljaku marža zarade bude veća nego nekom iz zapadne Evrope?
Svi imaju traktore i istu mehanizaciju za obradu zemlje, ili ja tu nešto ne shvatam baš najbolje...?

Hvala na odgovore u svakom slučaju.

stojanovicmiki@ evo ja kao trenutni vlasnik 10ha da ti prvo kazem velika razlika je u subvenciji a i u nacinu uzgajanja!
i ovde moze da se napravi lep profit samo sto mora mozak i znanje iz 2013god da se koristi!
i isto mali posednici koji imaju 1ha itd najvise kukaju jer su za vreme YU navikli da im se ta mala kolicina zemlje raditi kukuruz itd malo isprati ali opet sa tim 1ha da se sadi beli luk ili krastavac karnison para bi bilo kao pleve!!! al nece niko od tih ljudi da se osavremeni!!! u prevodu nisu obrazovani nazalost! ukratko to ti je to!

@ cika dacha
Hvala ti puno na odgovoru, ali bi želeo i da čujem šta drugi misle oko ovoga.

Razumem da ne mogu svi da seju kukuruz, soju ili pšenicu. Ali mogu samo jedno da konstatujem.
Pre nekoliko godina sam bio u Bosni (Brčko i okolina). Popričao sa ljudima iz tog kraja. Naravno da svi se bave mahom povrćarstvom, i njihov glavi problem je bio ipak nažalost plasman robe na tržište. Daleko od toga da nemogu da proizvedu koliko treba, čak šta više stalno govore da su u višku robe.
Ali eto, ljudi iz Vojvodine oni ipak mogu da imaju taj luksuz da ono što im niče iz zemlje prodaju na tržište u nekom drugom delu godine, i imaju mnogo manje obaveza i rizika.

Ja nisam uopste primetio da se po zapadnoj Evropi ljudi bave poljoprivredom ako poseduju jednocifren broj hektara zemljista. Mozda neki entuzijasti, ljudi koji se bave organskom proizvodnjom iz hobija i bez ikakve zelje za zaradom, ali pravi poljoprivredni proizvodjaci ne. Sticajem okolnosto poznat mi je slucaj kada su strucnjaci iz Holandije dosli u Srbiju da odrze strucna predavanja kako se uspesno baviti proizvodnjom mleka i gotovo svi poljoprivrednici koji su dosli na predavanje su odustali vec kod prve recenice - za pocetak morate nabaviti minimum 30 krava visokomlecne rase. Dalje u tekstu oni navode teznju ka rastu i prosirenju na trocifren broj. Ako krenes po Srbiji pa svratis u neko selo gde se kao bave stocarstvom, ako selo ima 100 domacinstava, videces da jedno ili nijedno imaju dvocifren broj krava. Isto je i sa kukuruzom, a krave navodim zato sto ih je lakse izbrojati nego klipove kukuruza, i odmah se vidi kakve su i u kakva je prostorija i oprema za njihov uzgoj, dok na njivi ne vidis bas tako lako kvalitet zemljista i nivo ozbiljnosti proizvodnje.

Ipak, ne mozemo poljoprivrednike kriviti za to - 50 godina ih je neko ucio da je za bavljenje poljoprivredom vise nego dovoljno 2 hektara zemlje a da je maksimum zemljista koji poljoprivrednik sme imati 10 hektara i da je svako ko zeli vise prljavi kapitalista, pa je po mom misljenju potrebno jos 50 godina da se usvojeno znanje zaboravi. Danas ako analizirate javno mnjenje, pokazace se da je vecina ljudi nesrecna zato sto sela ostaju sa sve manje ljudi, umesto da budu srecni sto ce nakon konacno mnogo godina vlasnici parcelica od 0.2-2 hektara iste prodati nekom ozbiljnom, ko ce skupiti 500 hektara i raditi ekonomicnu poljoprivrednu proizvodnju.

Veliki problem za male proizvodjace je i plasman svojih proizvoda, kao i kolebanja cena, pa sam ove jeseni imao prilike da vidim da se voce placa 5 din/kg, a kupus 2 din/kg. Razvijene zemlje unapred izracunaju koliko cega treba, odrede limite i ljudi se prijave sta ce ko da seje, tako da posle sve sto proizvedu moze da se proda, a ne kao kod nas random metodom, pa necega imamo 10 x vise nego sto mozemo da iskoristimo, a neceg gotovo da uopste nemamo.

U svakom poslu postoje i neki fiksni troskovi koji su toliki koliki su, bez obzira na kolicinu proizvodnje, naprimer masine imaju svoj vek trajanja bez obzira da li ih koristio 200 ili 2 dana godisnje, ako hoces neko vozilo za transport proizvoda do pijace moras za njega placati registraciju, menjati gume, ulje, antifriz, akumulator i slicno bez obzira da li ga vozis redovno ili ne. Zbog toga u ekonomiji postoji grafikon rentabilnosti i na njemu tacka minimalne rentabilnosti gde su rashodi jednaki prihodima i gde se dobit ostvaruje jedino ako je obim proizvodnje veci od te tacke. U Srbiji poljoprivreda vecinom posluje oko te tacke, nekad malo iznad, nekad malo ispod, pa se cesto cuje kako je neko poslovao sa gubitkom, dok ventura zaseje 800 hektara i ostvari ogromnu dobit, ostavljajuci nama da se pitamo kako je moguce da neko ima dobit a neko gubitak, a obojica seju kukuruz.

I naravno za kraj subvencije. Kod nas subvencija za nesto ima, za nesto nema, a i za ovo sto ima svake godine krene politika da se to ukine, pa se nekoliko dana blokiraju putevi, pa se posle resi da to ipak ne treba da se ukine. U razvijenim zemljama nakon sto se odredi koliko cega treba, poljoprivrednici biraju sta ce da seju iz tih limita i za to dobiju prilicno visoke subvencije. Bio sam gost jednog od takvih, objasnio mi je da on dobije toliko subvencija koliko mu je potrebno za pristojan zivot godinu dana, a onda poljoprivrednu proizvodnju moze da obavlja "na nuli" tj. super je prosao i ako su prihodi jednaki rashodima. Tako on, koji proizvodnju obavlja na velikoj povrsini uz najsavremeniju tehnologiju i savremena znanja dobija nisku proizvodnu cenu i njom moze da vrsi pritisak na proizvodjaca u nerazvijenoj zemlji da odustane od proizvodnje jer on sa istom takvom cenom, ali manjom povrsinom, zastarelom tehnologijom i manjim znanjem ima gubitke.

Izvoz i ulazak na strano trziste su po svemu sudeci tesko ostvarivi i gotovo nemoguci. Pre par meseci sam obisao vecinu razvijenijih zemalja EU, njih oko 15-ak, i zapazio sam da su u tamosnjim prodavnicama jabuke kostale 2-3 EUR/kg, a u nasim prodavnicama ih ima za 30 din, tj. 0.2-0.3 EUR/kg. Ocigledno je da je izvoz i prodor na strano trziste toliko komplikovan da se nikom nije isplatilo da jabuke ovde plati npr. 0.5 EUR/kg, a tamo proda za 2.5 EUR/kg.

Da bi ti tamo prodavao jabuke po krajnjoj cijeni po kojoj ih placa krajnji kupac - jedac jabuka, ti onda tamo moras da imas svoj lanac prodavnica u kojima ces to da radis.
Ako nemas svoj lanac prodavnica moras onda da ih dakle prodas tudjim prodavnicama po nekoj manjoj cijeni jer i te prodavnice moraju da imaju svoj dio zarade u tome.
Posto nema smisla da po inostranstvu ides sa gajbicom od prodavnice do prodavnice i od pijace do pijace, to onda znaci da moras da ih prodas nekom tamosnjem distributeru koji ima takav pristup prodavnicama i pijacama, a to znaci da cijena mora da bude jos manja - jer i on treba da zaradi.
Posto su jabuke poljoprivredna i kvarljiva roba, to znaci da sem ciste zarade dio tih para treba da otpadne na transport, skladistenje, kaliranje i kompenzovanje truljenja i propadanja.
Na sve to idu i troskovi kojekakvih inspekcija i izdavanja upotrebnih potvrda, kao i carinskih izvozno-uvoznih poslova. Na sve to jos treba da se plati neki porez i ovoj drzavi iz koje izvozis i onoj drzavi u koju uvozis, kao i sva radna snaga tamo i ovdje koja se mora baviti tim jabukama.
Vjerovatno tu ima jos kojekakvih troskova o kojima ja nemam pojma, ali bi ti mogao sigurno reci neko ko je pokusao da izvozi jabuke, a mozda i neki nas poljoprivrednik koji je pokusao da ih proizvodi tako da ih ne zatruje pesticidima, herbicidima i ostalim otrovima preko mjere koja je propisana za to neko strano trziste.

Znaci, ne postoje ni teoretske sanse da ti ovdje nesto kupis za 0.5€ i tamo prodas bilo kome sem krajnjom kupcu (npr. nekoj babi pola kile jabuka za pitu) za 2.5€.
A ako ti prodajes krajnjem kupcu ti si onda magnat poput Lidla, Aldija, Merkura, Wal-Marta, Tesco-a itd, i sigurno te proizvodnja jabucica nece puno interesovati.

@ Darko Nedeljković
Hvala ti na veoma opširnom i detaljnom odgovorom.

Na kraju kad povučem crtu, dođem na samo jednu stvar.
To je da trebaš da imaš dovoljno površine zemljišta (na veliko) i da radiš profesionalno. (primer kao ventura?)

Ali ti si spomenuo ovo i moram da citiram:
Ovde je ceo problem i odgovor što je u Srbiji kako jeste.
Ti živiš u tu, i bolje znaš od mene zašto je situacija takva i zašto se većina ljudi na selu bavi poljoprivredom. Jednostavno je. Nemaju drugi izbor da prežive, od čega da jedu... pa i taj jedan hektar koji imaju (ako ga imaju) moraju kvalitetno da ga rade, koliko znaju, da bi napunili gladan stomak. Nemogu svi u grad, a ja koliko znam ni u gradu u Srbiji nema posla za svakog. Plate male a kirije i dažbine ogromne za razliku od primanja.
Ja živim u Švajcarskoj, i veoma je malo njih koji se bave i žive od poljoprivrede, možda nekih 2-3%. Ali i oni koji žive na selo imaju odličnu infrastrukturu, i poso koji nije vezan za obradu zemlje.

Oko plasman robe... eh sad. Mogu samo da kažem jedno iz ličnog iskustva. A nadam se da će neko iz foruma isto da mi potvrdi ovo. Naravno iz drugog ugla i druge oblasti. Mislim na sistem kako da se proda ono što se proizvede.
Živeo sam dugo u Italiji i bio šofer u jednoj velikoj klanici gde proizvode goveđe meso. Ova tema kako se probiti kroz tržište i kako poslovati na veliko hranu, brzo mi je postala jasna pošto sam se bavio ovim poslom.
Stvar je jednostavna. Svi vole da kupuju jeftinije, i svi idu tamo gde zapravo jeste. Gde i ko se bavi time? Naravno oni što se bave na veliko. To jest: veliki supermerkati i prodavnice. Sad... da bi se uspelo ući u taj krug, naravno moraš da imaš podloge, a tu često ide korupcija direktorima tim velikim filijalama (plaćanje mita?) da bi zauzeo tvoje mesto.
Tu je odma jasno što ti kažeš da mali proizvođači nemaju teoriste šanse da se ubace u taj krug, i da prodaju nekom velikom lancom to što niće iz zemlje. Prvo jer njihova proizvodnja je skupa i nemogu da se takmiče sa velikim proizvođačima i drugo je mali broj proizvoda koji imaju na raspolaganje.

Sada, oni koji žive na selo, oni koji se bave povrćarstom, jednostavno su zarobljeni u taj sistem. Pa kad sade nešto uglavnom im ide sve na lutriju. Drugi izbor nema, i to je to što se dešava što ti kažeš "da se voce placa 5 din/kg, a kupus 2 din/kg"

E sad je fora u svemu tome, je da se svi bavimo žitaricom(ako se tako kaže na srpski) kukuruz, pšenica, soja....
Barem tako možemo naš proizvod lako da prodamo na tržište ko veliki proizvođači, i u delu godine kad mi želimo.

Ovo što si spomenuo oko subvencije, ne znam dal mogu baš da ti poverujem.
Šta to znači sad? Da oni što rade na veliko rade na nuli? i zarađuju samo od te subvencije? Dok za male, mogu samo da predpostavljam...
Voleo bi da čujem oni što rade na veliko da mi potvrde ovu stvar. Živite samo od subvencije???


Ovo nije tačno. Bio sam na kvantašu u Torinu. Ti možeš da dođeš sa tvojim kamionom (sa regularnim papirima naravno), i da se cenkaš. U Torinu sam plaćao jabuke na pijac 1 euro/kg, dok u Nemačkoj evo prošle nedelje su koštale ko što ti kažeš 2,5€.
Sigurnije i bolje je nekom ko proizvodi da ima sigurnog kupca. A proces sam obnjasnio gore.

Nego mene zanimaju uglavom ove stvari...
Jel sam pogodio celi trik gde je taj socijalno-ekonomski problem?
Šta terbaju oni što žive na selo i nemaju puno zemlje? da beže svi u grad ili u razvijene EU zemlje, ko što i upravo rade?

Pogodio si da su potrebne pare.Ako si pratio post @ Darko Nedeljkovića koji mi je sumnjiv kao visi referen,a pre kao neki strucnjak poznavanja i
vodjenje statistike u agraru,video bi da su godine pogresno vodjene politike u svom ataru i dovele do toga.Zato su ostali bez obrtnog kapitala i sada se kuka.
Ukinute su zadruge koje su i bile stimulans da se nesto proizvodi.Da drzava hoce kao sto nece to bi bilo lako.Ali ti imas na celu smradove koji sve sabotiraju.
Sto se tice oblika i kvaliteta za uniju da i razumem ali mi nije jasan plasman po Tempu Idei i ostalim supermarketima koje djubre prodaju.Krompir nije ni za svinje.
To prolazi,a kada treba da se otkupi onda se prave mahinacije i prevare oko otkupne cene.I sta da planira onaj koji je bez para a i da ih nabavi sta da proizveda a da mu se isplati.
Pisano je ovde da oni sa malo zemlje ne spadaju u tu grupu za profit.Sa malo zemlje jedino kao sto se pomenulo je krompir,luk,kornisoni itd.Ali i tu postoji kvaka da pre
svakog posla mora da postoji plasman a to je ono trece P u marketingu,sto se kod nas ne primenjuje ma koji biznis bio.

---

Trik je u tome sto svako treba da gleda svoja posla i ono sto je za njega licno najbolje: da ore zemlju, muze krave, uci skole, ide u grad, ide u instranstvo, ide u kladionicu... sta god on licno za sebe smatra da je najbolje.
Kad se svako brine iskljucivo licno sobom i licnim prosperitetom onda cjelokupan sistem samloregulacijom prirodno tezi redu jer je red jedini poredak u kome je svakom normalnom dobro pojedinacno i u kome je uopsteno dobro svima.

Medjutim, glavni problem je u tome sto tu svako misli da mu neko nesto duguje: srecno djetinjstvo, lijepu sadasnjost, blistavu buducnost, sigurnu penziju; ako je zavrsio neku skolu - neko je duzan da mu obezbedi radno mjesto; ako je proizveo kukuruz - neko je duzan da mu ga otkupi ili nadje kupca; ako ima nekoliko grmova malina - neko je duzan da ga drzi ko malo vode na dlanu; ako muze nekoliko krava - da mu se oda priznanje za njegovo postojanje jer bez njega licno (ne seljaka uopsteno nego bas njega licno) ne bi bilo ni Srbije; ako hoce necim da se bavi - neko je duzan da stvori uslove da bavljenje time bude produktivno... itd. Taj neko je obicno drzava, a posto je ta drzava uglavnom niko drugi no on sam i ostali isti takvi poput njega - to je onda zatvoren krug, jer sve to sto oni misle da im neko duguje ustvari "duguju" sami sebi. Dok to ne shvate mogu da jure sami svoj rep ukrug do sudnjeg dana nista se nece promjeniti.

To ti je i glavni zid udaranja glavom naseg seljaka: on ce samo nesto da zasije i pozenje (sta se njemu svidja) - a sta ce dalje sa tim da bude i kome to da proda, to njega ne zanima, on smatra da je neko drugi duzan da se oko toga lomata i sekira; da mu drzava nadje kupca, a ako ne nadje onda sama ona da otkupi i to ne po cijeni koliko to na trzistu vredi nego koliko njemu treba da bi bio zadovoljan.

stojanovicmiki@ ima se profita i ne zivi se od subvencije al ona solidno popuni kasu! na 1ha kukuruza kad ti dobro rodi imas oko 450e profita pa sad kad neko ima 100ha pa ti racunaj za jednu sezonu ;-)
vidim da si iz CH pa me zanima jel istina da su tamo 1ha njive cene za prodaju od 80.000- pa do 100.000 chf ???

ne treba porodicama velika zemlja za povrce ili voce!!!
njiva od 1ha ako se radi beli luk npr sorte ''bosut'' gde se on sadi u jesen a vadi na kraj proleca na isto parceli moze jos da se usadi kupus gde licno poznajem porodicu koju posle b.luka sadi rasadu futoskog kupusa!
otac i dva sina to zajedno rade! od zalivanja,sadnje itd! i pun gas!
majka im radi u nekoj firmici u ns i koliko sam nedavno video voze golfa 5 tdi tako da im sigurno nije lose!
ali RADE!!!

isto za drzanje krava samo jedna krava pojede za 12meseci hrane na 1ha! tako da i stocari koji svoju zemlju nemaju tesko i sa 30krava mogu nesto da pametno urade! ali neko ko ima svojih 30ha pa jos 30krava e to je vec posao!!! i solidan zivot!!!

ovde na balkanu narod je naucio da zasadi 2ha kukuruza gde oko njega ima obaveze sve ukupno max 14dana i da uzme profit od kog zeli kao nekad da uziva 6 meseci ali toga vise nemaaa!!!

cika dacha...Pa napisi mu i koliki je otkup mleka i koliko cekaju pare.

---

30-40 dinara i ceka se od 15-30dana za jednu mlekaru iz Banata! naveo bih i ime al bojim se administratora! :-)

U Sumadiji je pola toga.Gde je onda matematika?

---

koliko u sumadiji kosta 1ha??? a koliko kod nas?