Posle vinila, vracaju se i kasete...

Sceka:
Gramofon i retko magnetofon.
... uglavnom je bilo najmanje dva magnetofona a oko magnetofona nenormalno puno traka... a dok traje pesma sa gramofona se sredjuje taj uzas na podu oko magnetofona, premotavaju trake na pocetak, slazu... a u slobodno vreme, obicno nakon smene, su pripremali nove reklame blankirajuci trake tako sto je blank na pocetku bio standardno duzine koja je uslovljena brzinom rada namestanja trake na magnetofon a blank na kraju sto kraci a prakticno samo da postoji jer se nije premotavalo dok idu reklame, reklama/traka ostaje na „desnom kernu” pa se premotava dok idu pesme...

Zamena za ploce je bio DAT. Moglo je da se radi sa nekoliko DAT-ova ali nije zazivelo jer su pomenuti muzicari u Radiju opet brze baratali sa plocama (a i DAT iako digitalnog zapisa je bio podlozan mehanickim marifetlucima trake...). I tako sve dok CD!

Lavlja_Jazbina:Kada sam ja bio na praksi kod Vucka u Studio B.Inace neizostavna spravica u to vreme.

Poceh kao odgovor na Marko J. Kon serovanju u vezi Habica a konkretno u vezi recenice "Naravno i publika ima, za moj ukus, ili pojam, kako vam draže - čudan ukus."pa da nastavim ovde...

Nije dzabe uciti stalno. A sto se publike tice - nema publika cudan ukus, publika uopste nema muzicki ukus. To je danas potpuno stran pojam, poenta je da se "sve, bre, slusam".

Od kada je Video preuzeo primat u zivotu coveka sve se promenilo. A za razliku od kako se to danas moderno kaze naprednih Zemalja sveta kod nas je Radio zanemaren pojam. A kad "nema" Radija ondaK nije dobro, nikako nije dobro. Postoje, u uvek su postojale, tematske Radio Stanice ali ono sto je jos vaznije, u stvari najvaznije je to sto su postojale tematske emisije a u zavisnosti od urednika te emisije. Znalo se sta je Studio B a sta je Beograd 202 (cuvena dvestadvojka!) a sta se emituje na Radio Beograd Prvi Program Radija i tako dalje. U okviru generalne varijante emitovanja neke Radio Stanice se tematski prilicno razlikovalo sta ko od urednika u svojoj emisiji pusta u Etar.

Pa su postojale bukvalno kultne emisije kao sto je "Tup Tup" legendarnog Minimaksa - emisija koja je bila zabavna, vrlo, i u kojoj je Minimaks uvek imao najnovije svetske hitove popularne u celom svetu ali i svojevrstan britki humor na racun svega sto ne valja, od Muzike preko svakodnevice do politike i politicara. To sa politikom i politicarima je radio na karakteristican i sofosticiran nacin i imalo veliku tezinu izgovorenih reci, daleko vise nego sto to danas svi zajedno rade (oni koji to rade, a takvih "pokusaja" je danas u izobilju mada sa veoma upitnim uspehom). Pri tom vrlo pristojno, bez banalnosti, bez nekulture, bez vredjanja na licnoj osnovi, bez uplitanja fizickih nedostataka, bez vulgarnosti, bez brutalnosti... jezikom koji jeste svima razumljiv ali dovoljno inteligentno sroceno da se svi zamisle.

A sta reci za "Zoran Modli Sto Program Vodli" ili za "Hit Dvestadvojke" i Vladu Dzet-a?!?! Zoran Modli je prakticno rodonacelnik emisija o kompjuterima na teritoriji bivse Jugoslavije (izvinjavam se ali moram da pomenem u tom kontextu i Zoran Zak Vracevic-a kao i svu tu ekipu tadasnju...) a mislim da se stariji i dan danas secaju direktnog emitovanja programa za ZX Spectrum...

Vlada Jankovic - Dzet!!! Legendarni Muzicar, basista. Da li postoji neko od starije generacije ko se ne seca i ne povezuje njegovo ime sa kolekcijom ploca koja je bila, kako su neki tvrdili a pokazalo se da nije daleko od cinjenice!, najveca kolekcija u privatnom vlasnistvu na Balkanu. Pa njegov "veciti hit i rado izvodjena pesma" - Volim sax. Ono sto je znacajno a povezuje se za Dzetovo ime je "Hit Dvestadvojke", kultna Radio emisija u nabukvalnijem smislu te reci. Rok Muzika sa vrlo bitnim akcentom na nove, mlade i neafirmisane bendove. Kao kruna svega je bio direktan prenos sa Tasa gde se birao hit meseca / grupa meseca! Za to se zivelo!!! OStajalo se kod kuce dok traje emisija i nakon proglasenja se izlazilo u grad ispunjegog srca. Ispred Tasa je redovno bivalo nekoliko huljada mladih koji nisu mogli da udju. Bendovi su nastajali sa nadom da ce jednog dana svirati na Hitu Dvestadvojke na Tasu!!! Mladi Muzicari su imali inspiraciju i podsrtek da vezbaju na bazi postojanja emisije Hit Dvestadvojke". Dogadjanja sa Tasa su se prepricavala mesecima. Uvek je bilo nekoliko znacajnih i priznatih Muzicara (ili grupa) koji su bili gosti, Bora Corba, braca Jelic, Prni Valjak, Grupa Film, Vatreni Poljubac, Smak ...

A ko je voleo klasicnu Muziku slusao je Drugi Program Radio Beograda, vesti i ozbiljnost Prvo program Radio Beograda ...

Elem, sta hocu da kazem, postojao je Radio kao vrlo bitna stavka u zivotu ljudi, publike. Zahvaljujuci Radiju se razlikovala vrsta Muzike, muzicki zanrovi i edukacija je po tom pitanju bila na vrlo visokom nivou. I sto se tice domace i sto se tice strane Muzike. Radio je odvajao "zito od kukolja". Radiju se verovalo. Radio se cenio i postovao. Radio je obrazovao. Radio je zabavljao. Radio je sirio pozitivno stanje svesti. Radio je gajio vrednosti. Radio je bio sve sto je napredno. Radio je bio deo zivota coveka zitelja ove Zemlje.

Od kad je Radio zamro, od kad je izgubio na znacaju, od kad prakticno vise ne postoji a narocito ne postoji u tom nekom pravom smislu - sve se lose desilo u zivotu coveka.

Ok, civilizacija je napredovala, narocito u tehnoloskom smislu. Sve te nove tehnologije moraju da se cene i da prihvate i da postanu deo zivota coveka. Nazalost, uz sve blagodeti donesose i mnogo losih stvari. Sta da se radi, zivot ide dalje a nama nekim koji pamtimo i koji smo ziveli dovoljno dugo i bili deo tog nekadasnjeg zivota ostaje samo da se secamo ali i da prenosimo secanja na mladje. Secanja koja su vredna, secanja koja su znacajna po kvalitetu zivljenja i onome sto su i kako su uticali na svakodnevicu, na obicnog coveka, na "slucajnog prolaznika".

Eto, to bi bio mog secanja tren.

Iniciran recenicom s' pocetka koja je glasila " "Naravno i publika ima, za moj ukus, ili pojam, kako vam draže - čudan ukus."

Zoran Modli - Realno, rejting Dvestadvojke uopšte nije loš, čak iz meseca u mesec raste (za sad se vrti negde oko prvih pet-šest, sa tendencijom daljeg uspona na nacionalnom nivou), Radio Beograd 2 lagano ublažava suvi elitizam otkako je Radoman Kanjevac na mestu glavnog urednika, a Radio Beograd 1 se načinom prezentacije i nizom novih emisija odavno "depenzionisao"! Dakle, mlađa garda urednika i glodura koji primećuju da žive u 21. veku zna svoj posao, važno je samo da ostanu dosledni ideji koja je i njih same privolela radiju - a to je da ne sputavaju talentovane saradnike u kreaciji osobenog izraza.

Instant radija koja su formatirana po "štukinoj zapovesti", odnosno receptu nemačkih i grčkih suvlasnika, tu su samo kako bi u mobilnim telefonima tinejdžera i u automobilima njihovih nešto starijih rođaka zamenila Dizler, YouTube i privatne plej liste. Postoje zbog Top 40 muzike (nije to loša muzika, ali se vrti u krug do besvesti) i radio reklama komintenata koje su nekako ubedili da ih publika masovno sluša. Masovnost možda nije sporna, ali je zato još manje sporna činjenica da se te stanice samo OSLUŠKUJU, a SLUŠAJU one koje imaju šta da ponude. Da ponude šta? Pa PROIZVODNJU, naravno! Proizvodnju emisija i raznovrsnog programa, kao sa proizvodne trake kakvog industrijskog giganta. A to ne može svako.

Da zaključim: za sve ima mesta pod suncem, itekako, ali ne moramo baš svi da budemo osuđeni na rak kože! Stvar izbora. Dobar izbor je posledica obaveštenosti, a obaveštenost je posledica radoznalosti. Radio koji ume da probudi radoznalost ne mora da se boji za svoju sudbinu.

Sava:
Još da dodam nešto vezano za LP ploče. To je jedna od kultnih stvari koja se dogodila ranijoj generaciji i imala edukativnu ulogu. Prvo, slušali smo celu ploču jer se time sagledavao trenutni opus i nivo izvođača. Drugo, na samim omotima je bilo dosta informacija o muzici, autorima, izvođačima, ali često i mnogim drugim stvarima vezanim za taj projekat. Često su unutar ploča bile takoreći knjige, dosta teksta i slika. Dok preslušavate album čitate omote i u tome je bila velika draž.

Danas klinci i ne pokušavaju