Slabo radi kotao na drva za centralno grejanje

Imam kotao MEGAL- Bujanovac tip MTR-25 proizvodnja 2010. Kupila sam polovnu i ovo je prva zima posle montaze. Nikako ne postize temp vode u radijatorima vecu od 50 stepeni. Ne mogu jako da razgorim vatru. Naravno, "majstori" su postavili i masno placeni. Posto nisam zadovoljna i ne verujem u njihovo znanje, ne bih da ih zovem. Molim za pomoc, sta bi to moglo da bude ili kome da se obratim? Hvala na pomoci i odgovoru.

Taj kotao treba da ima neku kapnu koja se otvara kad se loži a kad se vatra razgori onda se zatvori i time preusmerava tok dimnih gasova da ne idu direktno u dimnak.

Pozdrav svima, i ja imam problema sa centralnim grejanjem na drva pa ću se nadovezati na ovu temu da ne otvaram novu. S obzirom da imam čitav niz problema koje verovatno ne mogu rešiti ove sezone želeo bih spremniji dočekati sledeću sezonu pa me interesuje da li sam dobro identifikovao sve probleme ili ja radim nešto pogrešno prilikom loženja.

S obzirom da će post biti malo duži kako bih detaljno opisao sistem i celu situaciju odmah u startu ću da pobrojim probleme koje imam:
-ogromna potrošnja ogreva
-velika količina dima u kotlarnici
-istopljen regulator promaje
-velike količine naslaga na izmenjivačima kotla

Iako sam odrastao u velikoj porodičnoj kući na selu nikada nismo imali sistem centralnog grejanja nego smo se grejali na kombinaciju loženja smederevca, TA peći, električnog podgnog grejanja, inverter klime, zidne kupatilske grejalice... Kao klinac sam radio na očevoj pilani koja je proizvodila rezanu građu i palete, pa mi nije stran ni posao sa drvetom ni loženje, ali loženje kotla za centralno grejanje je nešto čime se upoznajem ove sezone.

Planirao sam praviti kuću u rodnom selu, ali mi se oteglo nešto oko projekta, drugo dete bilo na putu a mi u stanu od 30kv... I u medjuvremenu mi iskresne odlična ponuda za kupovinu odlične kuće ~330kv (podrum, prizemlje, sprat), sendvič zid, fasadna cigla, parketi, centralno grejanje, par stotina metara od placa gde sam planirao graditi. Kao preduzetnik nisam mogao dobiti stambeni kredit za 50-60% vrednosti koja mi je falila i morao sam podići kratkoročni kredit za obrtna sredstva. Od samog starta me je brinulo kako ću zagrejati kuću zbog velike kvadrature i fianansijske situacije u kojoj sam se našao (kratak period otplate, visoka rata). Moram priznati da me je malo ohrabrila situacija što smo kuću u julu i avgustu hladili dobro pozicioniranom klimom od 12000 BTU uz prihvatjlive račune za električnu energiju. Pozicionirana je baš na hodniku sprata tako da hladan vazduh duva ka stepenicama i on pada dole i hladi solidno celo prizemlje, izolacija zidova se dobro pokazala.

Prethodni vlasnik se prvo grejao na naftu (lož ulje), a kasnije na pelet. Doduše kuću nisu ni grejali, kada smo napunili sistem vodom curilo je na skoro svakom radijatoru. Živeli su u pomoćnom objektu 60-ak kvadrata koji ima sve kao mali stan. Nisam znao da je kotao predvidjen za loženje čvrstim gorivom, a da su na njega samo montirani ovi gorionici po potrebi. Kada sam to saznao bila je već jesen i rešio sam zbog uštede pripremiti drva jer imamo svoje šume. Spremio sam 20-ak metara suvljeg drveta koje smo imali kao otpad na pilani, i imao sam u planu doneti još drveta iz šume. Kada je krenula grejna sezona drvo je krenulo jako brzo da se troši. S obzirom da sam video da mi suvo drvo ubrzano nestaje, donosio sam sirovog drveta iz šume pa sam mešao pri loženju, ali se ispostavilo da trošim 10-15 metara mesečno. Pri tome ne grejem podrum mada kroz njega prolaze neizolovane cevi za grejanje i verujem da se tu rasipa deo energije? I na spratu grejem samo hodnik i jednu spavaću sobu. Tavanska ploča nema nikakvu izolaciju i iskreno se nadam da ću za sledeću zimu postaviti bar 10cm kamene vune ako uspem refinansirati ovaj kredit na malo duzi period. U grejanoj sobi na spratu je konstantno 3 stepena niža temperatura nego u prizemlju a na stepeništu se oseti strujanje vazduha. Kotlarnica se nalazi u pomoćnom objektu i izolovane cevi za grejanje su položene u zemlju na trasi dužine 20-ak metara. U kotlarnici se nalazi TAM Stedler kotao od 50kw sa bojlerom za pripremu tople sanitarne vode i sistemom za recirkulaciju tople vode čije instalacije su postavljene paralelno toplovodnim instalacijama podzemno. Majstor koji mi je sistem puštao u rad, ugradio regulator promaje i zamenio neke neispravne komponente sistema je procenio da je snaga kotla za grejanje ~220 kvadrata solidno izolovanog prostora (kada doradim izolaciju ploče) više nego duplo predimenzionisana. Ja recimo trenutno grejem ~140kv. U sam kotao stane 2 kolica drva. S obzirom da ložim topolu i vrbu interval loženja je 1,5-3h u zavisnosti od vlažnosti ubačenog drveta. Slušao sam razne savete ljudi iz okoline pa sam tako pokušavao kada sistem zagrejem na 70-80 stepeni i napunim ga obrevom da spuštam regulator promaje i/ili pritvaram klapnu dimnjače, ali time sam samo dobijao situaciju da mi se dimovodni kanali bukvalno začepe za 2-3 dana takve upotrebe, nisam osetio smanjenu potrošnju ogreva, nakon zatvaranja bilo koje od te dve regulacije temperatura u kotlu mi vrlo brzo pada sa 70-80 stepeni na 50 pa moram ponovo ići da otvaram iste... Kada otvarim gornja vrata za loženje kotlarnica se puni dimom. U zavisnosti od vlažnosti ogreva, spoljne temperature, vremena koje je proteklo od čišćenja dimovodnih kanala to bude ili podnošljivo ili nepodnošljivo do te mere da kotao punim iz čučećeg položaja sa otvorenim vratima kotlarnice da bi dim izlazio napolje a ja udisao koliko toliko kiseonika. Dimnjak je zidan unutrašnjih dimenzija 30x40cm visine oko 6-7m, još uvek nisam napravio vizuelnu inspekciju istuog, ali kada otvorim donju reviziju za čišćenje oseća se da "vuče" dobro. Dimovodne kanale kotla čistim na 2-3 dana kada i palim brenerom dimnjaču jer mi se prilikom onih eksperimenata sa zatvaranjem klapni desilo da bude potpuno neprohodna. Nakon čišćenja kotla i na vratancima koja kontroliše regulator promaje se oseti solidan "cug". Mislim da je problem sa dimom u vezi sa konstrukcijom kotla jer je put dimnih gasova baš preba vratima gde ulaze u horizontalni izmenjivač (rekao bih da je tropromaji)? Ti dimni gasovi su vrlo brzo zaprljali regulator promaje koji se nalazi tik iznad gornjih vrata toliko da se brojke ne mogu pričitati, pa sam ga baždario markerom... Međutim dešavalo mi se kada brenerom palim dimovodne kanale ili čak kada je klapna dimnjače bila pritvorena pa dođen da dodam ogreva da krene plamen da izbija kroz gornja vrata i nagorela mi je plastika regulatora promaje. Veza između kotla i potrošača je direktna, ne postoje mešni ventili ni za kotlovski ni za potrošački krug. Kako je kotao predimenzionisan imao sam ideju da od postojećeg rezervoara za naftu/lož ulje probam napraviti akumulator toplote i da dodam 2 trokraka mešna ventila za kotlovski i potrošački krug (naravno još jedna pumpa i potreban fiting), ali kada sam čepirao i hidroisptitao rezervoar ispostavilo se da ne može istrpeti pritisak od 2-2,5 bara. Pre neki dan sam radi testa ložište probao pregraditi na pola po dužini pomoću nekog odlivka od livenog gvožđa jer mi 50kw toplotne energije nije potrebno. Drvene cepanice svakako ubacujem orjentisane po širini jer se kroz gornja vrata ne može drugačije ložiti zbog izmenjivača toplote. Sada u ložište stane upola manje ogreva, kotao može da postigne radnu temperaturu. Neki subjektivan osećaj je da mi je potrošnja malo manja, iako moram češće ložiti po manje. Vreme če pokazati.

Ima li načina da smanjim potrošnju ogreva načinom loženja - podešavanjima klapni?
Ima li načina da smanjim količinu dima u kotlarnici?
Pošto moram menjati regulator promaje da li bi dobro radio ako se na njegov priključak stavim jednokoleno i parče cevi i pomerim ga 30-40cm desno kako ne bi bio iznad samih vrata? Verujem da bi u toj cevi postojao neki gubitak toplote, ali ako bi promena toplote bila linearna, regulator se svakako šteluje pomoću lančića.
Kako pravilno čistiti naslage na izmenjivaču kotla? "Lopatica" koja deluje kao da je stigla uz kotao lepo ulazi u dimovodne kanale, ali izvlači samo prljavštinu koja nije zalepljena na lim. Ne znam čime bih to mogao sastrugati, pogotovo što ima nepristupačnih delova u dubini kotla?

Neki plan za sledeću sezonu je priprema ogreva na proleće, inspekcija/čišćenje dimnjaka i ako finansije dozvole izolacija ploče na spratu i ugradnja akumulatora toplote sa potrebnim mešnim ventilima. Da li bi mi to rešilo probleme ili sam nešto prevideo?

Unapred zahvalan svakome ko je imao strpljenja za čitanje posta. Ako neko ima iskustva i znanja u vezi ovih problema bio bih zahvalan ako bi ih podelio.

Zaboravio sam napomenuti da sam u negrejanom prostoru zavrnuo radijatore. Radijatori imaju armal ventile pa nije baš lako naći odgovarajuće termo glave. Kupio sam 6 komada termo glava iz Lidla, 2 rade odlično, 1 malo radi malo ne, 3 sam vratio nazad jer nisu mogle ni da se inicijalizuju na istom ventilu na kojem recimo druga radi dobro. Termo glave sam postavio na najveće radijatore u grejanom prostoru, dok sam manje radijatore ostavio neregulisane, otvorene maksimalno. Isprobao sam KONTROLIA termo glavu koja ima M30 navoj kao i moji armal ventili. Ispostavilo se da previše zatvara ventile, uz podbacivanje jedne podloške regulacija radi onako... Rekao bih da radi, ali neprecizno. Hteo sam probati i Danfoss Eco termo glavu koja takođe može na M30 navoj a nije skupa, ali su izgleda rasprodate. Pa ako neko ima ideju kako rešiti problematiku termo glava isto bih bio zahvalan za savet. U prelaznom periodu dok nisam imao ni jednu termo glavu i krenuo ložiti suva drva imao sam problem da od jedne vatre u kotlu podignem temperaturu u kući na 26-27 stepeni i da bude baš nepodnošljivo toplo.

Zdravo. Pa po tvom opisu sve je idealno sa kućom i predimenzionisano sa grejanjem za takvu kuću, tako da...tim pre ako si odrastao radeći sa drvetom,-trebao bi znati da topola i vrba kao što nisu za klinove, tako nisu ni za grejanje, i to još u sirovom stanju!
Nabavi ti metar - dva Cer ili Bukvu, u kombinaciji sa nekim kvalitetnim ugljem, probaj pa javi kako drži temperaturu. A bilo koji ogrev ako je sirov ili je nedovoljno sagorevanje proizvodi mnogo dima pa se dimnjak zatvori. Čak sa takvim načinom loženja i takvim drvetom takav kotao će vrlo brzo probiti negde od niskotemperaturne korozije.
Inače dimi upravo zbog nedovoljne promaje (negde) -konstrukcija kotla, način spajanja kotla sa dimnjakom, direktno u zid ili kroz čunak sa krivinama, ili zapušenosti i nedovoljne visine samog dimnjaka.
Inače što se buduće izolacije ploče tiče, bolje se pokazala unutrašnja izolacija plafona stiroporom, jer ne daje toplini da se ,,upije" u ploču tavanice nego ostaje u prostoriji.

Hvala na odgovoru. Svestan sam da topola i vrba nisu najbolje ogrevno drvo ali to već imamo u našoj šumi u velikim količinama, ogrev me nije koštao ništa osim potrošenog vremena i goriva. Kod nas u kraju (Bačka strana Dunava) najveći deo šume čine topola i vrba, od kvalitetnijeg drveta ima malo jasena i bagrema. Ljudi se uglavnom greju na drvo koje je lokalno dostupno. Inače dok nam je radila prerada, 95% prerađenog materijala je činila topola pa smo stoga imali mnogo topolovog otpada koji smo prodavali i koristili za sopstveno grejanje. Tehnički gledano topola daje solidnu količinu toplotne energije po kilogramu, ali je dosta lakša od recimo cera ili bukve pa prostorni metar ima dosta manju masu. (https://montekamin.me/wp-conte...06/drvo_kao_izvor_energije.pdf) Takođe topola brzo gori i energiju oslobađa u kratkom vremenskom intervalu pa verujem da bi tu akumulator toplote imao ulogu da primi taj višak toplote.

Definitivno se slažem da je veliki problem vlaga u ogrevu koji trošim, ali nisam znao da ću se grejati na drva do jeseni praktično, mislio sam da ću biti osuđen na nabavku peleta koji je preskup. Uz to sam slušao priče ljudi iz okoline da za sezonu potroše koliko ja mesečno pa sam mislio da će mi onih 20-ak metara suvog ogreva potrajati malo duže. Ne znam da li je uopšte moguće nabaviti suv ogrev u toku grejne sezone? Razmišljao sam o nabavci neke količine drvenog briketa jer on mora imati nisku vlažnost kako bi se uopšte proizveo, ali ne znam kako bi se pokazalo loženje briketa u kotlu na čvrsto gorivo? Uz to meni je ložište toliko da verujem da bi u njega stalo 100kg briketa, deluje mi kao da bi bila velika dnevna potrošnja? Inače uglavnom nemam problem da postignem temperaturu u sistemu i u kući, verovatno zbog predimenzionisanog kotla. Imao sam jedno vreme problem da postignem željenu temperaturu, ali sam onda skontao da nagoreli regulator promaje zaglavljuje. Pre neki dan mi se taj plastični nagoreli deo regulatora promaje polomio i od tada mi kotao radi bez regulatora promaje tako što pod vratanca odokativnom metodom zaglavim parče drveta. Znam da nije bezbedno, ali u moju odbranu početkom grejne sezone sam nabavio smart wi-fi termometar sa sondom koju sam pričvrstio na potisni vod. Kako radim sa računara od kuće, stalno pratim temperaturu i po potrebi intervenišem-podešavam nivo otvorenosti klapne. U ovom režimu rada mogu vrlo brzo da podignem i održavam temperaturu od 70 stepeni. Ako dodje do 75 intervenišem spuštanjem klapne. Novi regulator promaje sam kupio danas pa planiram da ga namontiram ovih dana.

Što se tiče konstukcije dimovodnih kanala dim ulazi u prvu horizontalnu promaju kod vrata i kreće se ka zadnjem delu, onda se vraća ka vratima gde se nalazi klapna za potpalu i onda se od te klapne vraća nazad ka dimnjači. Dimnjača - čunak ima 2 krivine od 90 stepeni zbog položaja dimnjaka u prostoriji.

Hvala za savet u vezi izolacije plafona.

Ja takav koto namam, ja imam livenog gusanog,,Zrenjaninca" iz poslednje serije, sa velikim donjim i gornjim vratima, koji nema sve te zezalice levo-desno ići dimu, nego je unutra prosta ,,kada" sa izlazom za dim na kraju. Po uputstvu za upotrebu, potrebni su mu najkaloričniji tipovi ogreva, u šta sam se sam uverio jer jednom umesto ,,Banovića" probali smo sa Kostolačkim lignitom....tad i nikad više. Takav mi ne treba ni na poklon više.
Zašto ti ovo pišem? Zbog iskustva sa ogrevom. Kvalitetan ogrev ima dovoljno kalorije i da daje, i da drži dugo, topola i vrba je ko slama, bukne i nestane, nema čak ni pepela) Možda ti je bolje sada kupiti nešto od kvalitetnog uglja, naprimer ,,Pljevlju", nego sada tražiti drva. Da, akumulator toplote sa aktivnim sistemom ,,punjenja" je rešenje, ali to će tek doći, a tebi je i sad potrebna toplina ( nedovoljno grejane prostorije su gore nego bez grejanja, jer će se pojaviti buđ po uglovima plafona).

Spoj ja dimnjakom je loš. Upravo je takav spoj i kod mene, čunak sa dve krivine od 90 i isto dimi kad otvorim gornja vrata kotla. Delimično rešava problem skidanje sa lančića vratanca za promaju i potpuno zatvaranje donjih, u tom slučaju promaja vuče samo sa gornjih vrata tako da ako su oslobođeni i izgoreli gasovi iz ogreva to malo toga izađe u prostoriju,-podrum. Ili ne otvarati dok potpuno ne izgori sve.)

Da, topola i vrba definitivno brzo buknu i nestanu. Hvala za savete pošto sa ugljem nemam nikakvog iskustva. Generalno nemam problem sa nedovoljno ugrejanim prostorijama jer mi dnevna temperatura u prizemlju gde boravimo i gde spava supruga sa bebom bude 23-25 stepeni, a ona soba na spratu gde spavamo stariji sin i ja bude 2-3 stepena hladnija. Nocu kada se ne lozi se kuca naravno ohladi, ali jutarnja temperatura u prizemlju je najcesce oko 21, najniza do sada je bila 19. Sve zavisi od dužine perioda bez loženja i spoljne temperature. To nam je sve prihvatljivo, u kući smo u majicama kratkih rukava. Veća mi je muka oko količina ogreva (količine posla koje to donosi), "inhalacije" dimom u kotlarnici i izgorelog regulatora promaje. Tačno me brine da se i ovaj novi regulator promaje koji planiram montirati ne istopi za par nedelja.

Da to sam čuo da nije dobro rešenje kada čunak ima krivine, ali zbog dimenzija kotlarnice i položaja dimnjaka ne vidim kako bi se to moglo popraviti. Ovo sa skidanjem lančića prilikom loženja mi zapravo deluje kao odlična ideja i za problem dimnih gasova i za problem izgorelog regulatora promaje. Probaću već danas da loženje na taj način.

Meni samo nije jasno šta ti je izgorelo na regulatoru promaje? Drška? Jel ovakav kotao?

Rekao bih da mu je to mladji brat, verovatno trajnozareci kotao.

Ovo je najpribliznija slika koju sam našao brzinskom pretragom. Kod mene na gornjem bojleru za toplu sanitarnu vodu postoji još trofazni elektro grejač sa pripadajućim grebenastim prekidačem i termostatom.

Drška se prvo nadimila toliko da nije bilo moguće očitavanje brojeva pa sam je izbaždario markerom, a posle je par puta dohvatio plamen i krenula je da se topi i postala krta. Na kraju sam je pre neki dan zakačio ubacivajući veću cepanicu i pukla je ta istopljena i krta plastika, mada je već neko vreme zaglavljivao...

Au, jasno. Al je dizajn!.... za mesto regulatora! Tik iznad vrata!
ja bih tu pre postavio ispod regulatora neki sklepani lim u vidu oluka koji će ga štititi od toplote i dima. Inače, ako on dobro radi, samo je drška problem, pitaj toga što ti je postavio, možda ima negde da mu leži neki stari neispravni, pa skini samo tu ručicu ako su iste.

Regulator se jednom podešen više ne dira, jer se tako veom brzo kvari. Ako je potrebna niža ili viša temperatura na kratko, reguliši zavrtnjem na vratancima promaje, jer regulatoru je posle zadane temperature i do dva dana potrebno da se ureguliše u idealno podizanje i spuštanje, t.j. zatvaranje kad je dostignuta zadana temperatura.Zavrtnjem postavi da ima 3-4 milimetra otvor, i u tom slučaju će lanče da visi labavo jer se ne sme potpuno zatvoriti posebno ako se loži visoko kaloričnim ugljem.
To je samo regulacija, i ništa više, njome nećeš smanjiti potrošnju u kubicima drveta, pogotovu kad je jak mraz, nego samo pravilno regulišeš da ne bukne sve za pola sata i gotovo, nego da se oduži na nekih 3-4. A da trošiš mnogo, trošiš, lepo su ti rekli za količinu.

A kaloričan ugalj ili drvo će rešiti i problem naslaga na unutrašnjosti kotla. Znači, naloži dobru vatru i drži ga tako par sati pa će sve naslage izgoreti i oljuštiti se same. Ono, ima neka hemija, koja se isprska pa sačeka i posle naloži, ali ja nisam to koristio, nisam ni tražio, jer mi je gorepomenuta varijanta bila dovoljna. I naravno, žičana četka na žici, kao za čišćenje dimnjaka, samo mali promer.

Jako loše mesto za regulator promaje, ali šta je tu je. Imao sam i ja ideju za tako neki lim, moram videti kako bih ga pričvrstio.

Hvala i za ostale savete. Što se potrošnje tiče ja sam samo primetio da je ložište ogromno i bilo da ga celog ili kao sada kada sam ga pregradio samo polovinu napunim ogrevom sve što je unutra nestane za maksimalno 2 sata. Baš ako se ubaci debeo i sirov komad on može potrajati malo duže. To je verujem posledica lošeg kvaliteta ogreva.