stevan90 Stevan Stojkov
Član broj: 131756 Poruke: 20 *.static.gardnet.rs.
|
Pozdrav svima, i ja imam problema sa centralnim grejanjem na drva pa ću se nadovezati na ovu temu da ne otvaram novu. S obzirom da imam čitav niz problema koje verovatno ne mogu rešiti ove sezone želeo bih spremniji dočekati sledeću sezonu pa me interesuje da li sam dobro identifikovao sve probleme ili ja radim nešto pogrešno prilikom loženja.
S obzirom da će post biti malo duži kako bih detaljno opisao sistem i celu situaciju odmah u startu ću da pobrojim probleme koje imam:
-ogromna potrošnja ogreva
-velika količina dima u kotlarnici
-istopljen regulator promaje
-velike količine naslaga na izmenjivačima kotla
Iako sam odrastao u velikoj porodičnoj kući na selu nikada nismo imali sistem centralnog grejanja nego smo se grejali na kombinaciju loženja smederevca, TA peći, električnog podgnog grejanja, inverter klime, zidne kupatilske grejalice... Kao klinac sam radio na očevoj pilani koja je proizvodila rezanu građu i palete, pa mi nije stran ni posao sa drvetom ni loženje, ali loženje kotla za centralno grejanje je nešto čime se upoznajem ove sezone.
Planirao sam praviti kuću u rodnom selu, ali mi se oteglo nešto oko projekta, drugo dete bilo na putu a mi u stanu od 30kv... I u medjuvremenu mi iskresne odlična ponuda za kupovinu odlične kuće ~330kv (podrum, prizemlje, sprat), sendvič zid, fasadna cigla, parketi, centralno grejanje, par stotina metara od placa gde sam planirao graditi. Kao preduzetnik nisam mogao dobiti stambeni kredit za 50-60% vrednosti koja mi je falila i morao sam podići kratkoročni kredit za obrtna sredstva. Od samog starta me je brinulo kako ću zagrejati kuću zbog velike kvadrature i fianansijske situacije u kojoj sam se našao (kratak period otplate, visoka rata). Moram priznati da me je malo ohrabrila situacija što smo kuću u julu i avgustu hladili dobro pozicioniranom klimom od 12000 BTU uz prihvatjlive račune za električnu energiju. Pozicionirana je baš na hodniku sprata tako da hladan vazduh duva ka stepenicama i on pada dole i hladi solidno celo prizemlje, izolacija zidova se dobro pokazala.
Prethodni vlasnik se prvo grejao na naftu (lož ulje), a kasnije na pelet. Doduše kuću nisu ni grejali, kada smo napunili sistem vodom curilo je na skoro svakom radijatoru. Živeli su u pomoćnom objektu 60-ak kvadrata koji ima sve kao mali stan. Nisam znao da je kotao predvidjen za loženje čvrstim gorivom, a da su na njega samo montirani ovi gorionici po potrebi. Kada sam to saznao bila je već jesen i rešio sam zbog uštede pripremiti drva jer imamo svoje šume. Spremio sam 20-ak metara suvljeg drveta koje smo imali kao otpad na pilani, i imao sam u planu doneti još drveta iz šume. Kada je krenula grejna sezona drvo je krenulo jako brzo da se troši. S obzirom da sam video da mi suvo drvo ubrzano nestaje, donosio sam sirovog drveta iz šume pa sam mešao pri loženju, ali se ispostavilo da trošim 10-15 metara mesečno. Pri tome ne grejem podrum mada kroz njega prolaze neizolovane cevi za grejanje i verujem da se tu rasipa deo energije? I na spratu grejem samo hodnik i jednu spavaću sobu. Tavanska ploča nema nikakvu izolaciju i iskreno se nadam da ću za sledeću zimu postaviti bar 10cm kamene vune ako uspem refinansirati ovaj kredit na malo duzi period. U grejanoj sobi na spratu je konstantno 3 stepena niža temperatura nego u prizemlju a na stepeništu se oseti strujanje vazduha. Kotlarnica se nalazi u pomoćnom objektu i izolovane cevi za grejanje su položene u zemlju na trasi dužine 20-ak metara. U kotlarnici se nalazi TAM Stedler kotao od 50kw sa bojlerom za pripremu tople sanitarne vode i sistemom za recirkulaciju tople vode čije instalacije su postavljene paralelno toplovodnim instalacijama podzemno. Majstor koji mi je sistem puštao u rad, ugradio regulator promaje i zamenio neke neispravne komponente sistema je procenio da je snaga kotla za grejanje ~220 kvadrata solidno izolovanog prostora (kada doradim izolaciju ploče) više nego duplo predimenzionisana. Ja recimo trenutno grejem ~140kv. U sam kotao stane 2 kolica drva. S obzirom da ložim topolu i vrbu interval loženja je 1,5-3h u zavisnosti od vlažnosti ubačenog drveta. Slušao sam razne savete ljudi iz okoline pa sam tako pokušavao kada sistem zagrejem na 70-80 stepeni i napunim ga obrevom da spuštam regulator promaje i/ili pritvaram klapnu dimnjače, ali time sam samo dobijao situaciju da mi se dimovodni kanali bukvalno začepe za 2-3 dana takve upotrebe, nisam osetio smanjenu potrošnju ogreva, nakon zatvaranja bilo koje od te dve regulacije temperatura u kotlu mi vrlo brzo pada sa 70-80 stepeni na 50 pa moram ponovo ići da otvaram iste... Kada otvarim gornja vrata za loženje kotlarnica se puni dimom. U zavisnosti od vlažnosti ogreva, spoljne temperature, vremena koje je proteklo od čišćenja dimovodnih kanala to bude ili podnošljivo ili nepodnošljivo do te mere da kotao punim iz čučećeg položaja sa otvorenim vratima kotlarnice da bi dim izlazio napolje a ja udisao koliko toliko kiseonika. Dimnjak je zidan unutrašnjih dimenzija 30x40cm visine oko 6-7m, još uvek nisam napravio vizuelnu inspekciju istuog, ali kada otvorim donju reviziju za čišćenje oseća se da "vuče" dobro. Dimovodne kanale kotla čistim na 2-3 dana kada i palim brenerom dimnjaču jer mi se prilikom onih eksperimenata sa zatvaranjem klapni desilo da bude potpuno neprohodna. Nakon čišćenja kotla i na vratancima koja kontroliše regulator promaje se oseti solidan "cug". Mislim da je problem sa dimom u vezi sa konstrukcijom kotla jer je put dimnih gasova baš preba vratima gde ulaze u horizontalni izmenjivač (rekao bih da je tropromaji)? Ti dimni gasovi su vrlo brzo zaprljali regulator promaje koji se nalazi tik iznad gornjih vrata toliko da se brojke ne mogu pričitati, pa sam ga baždario markerom... Međutim dešavalo mi se kada brenerom palim dimovodne kanale ili čak kada je klapna dimnjače bila pritvorena pa dođen da dodam ogreva da krene plamen da izbija kroz gornja vrata i nagorela mi je plastika regulatora promaje. Veza između kotla i potrošača je direktna, ne postoje mešni ventili ni za kotlovski ni za potrošački krug. Kako je kotao predimenzionisan imao sam ideju da od postojećeg rezervoara za naftu/lož ulje probam napraviti akumulator toplote i da dodam 2 trokraka mešna ventila za kotlovski i potrošački krug (naravno još jedna pumpa i potreban fiting), ali kada sam čepirao i hidroisptitao rezervoar ispostavilo se da ne može istrpeti pritisak od 2-2,5 bara. Pre neki dan sam radi testa ložište probao pregraditi na pola po dužini pomoću nekog odlivka od livenog gvožđa jer mi 50kw toplotne energije nije potrebno. Drvene cepanice svakako ubacujem orjentisane po širini jer se kroz gornja vrata ne može drugačije ložiti zbog izmenjivača toplote. Sada u ložište stane upola manje ogreva, kotao može da postigne radnu temperaturu. Neki subjektivan osećaj je da mi je potrošnja malo manja, iako moram češće ložiti po manje. Vreme če pokazati.
Ima li načina da smanjim potrošnju ogreva načinom loženja - podešavanjima klapni?
Ima li načina da smanjim količinu dima u kotlarnici?
Pošto moram menjati regulator promaje da li bi dobro radio ako se na njegov priključak stavim jednokoleno i parče cevi i pomerim ga 30-40cm desno kako ne bi bio iznad samih vrata? Verujem da bi u toj cevi postojao neki gubitak toplote, ali ako bi promena toplote bila linearna, regulator se svakako šteluje pomoću lančića.
Kako pravilno čistiti naslage na izmenjivaču kotla? "Lopatica" koja deluje kao da je stigla uz kotao lepo ulazi u dimovodne kanale, ali izvlači samo prljavštinu koja nije zalepljena na lim. Ne znam čime bih to mogao sastrugati, pogotovo što ima nepristupačnih delova u dubini kotla?
Neki plan za sledeću sezonu je priprema ogreva na proleće, inspekcija/čišćenje dimnjaka i ako finansije dozvole izolacija ploče na spratu i ugradnja akumulatora toplote sa potrebnim mešnim ventilima. Da li bi mi to rešilo probleme ili sam nešto prevideo?
Unapred zahvalan svakome ko je imao strpljenja za čitanje posta. Ako neko ima iskustva i znanja u vezi ovih problema bio bih zahvalan ako bi ih podelio.
|