Vrlo si to lepo nacrtao, puno truda, i mogu ti reći moje mišljenje, jer sam gas koristio od 1995 do pre 2 godine (sad mi je preskup, inače je u funkciji). Javiće ti se sigurno i drugi sa mnogo više iskustva.
Problem je što su dve grane neizbalansirane tj trebalo bi da je crvena razvedena npr 28mm cevima, a plava 35mm jer ti je odnos kapaciteta oko 60:40. Ne znam kako je urađeno, možda može i tanjim cevima, ali odnos veličine radijatora je taj.
Ako nije tako urađeno, može da se koriguje protokom ako ima rezerve tj predimenzionisanosti sistema (a kažeš da dobro greje kada se poveća temp što znači da ima).
Ja znam za 3 načina regulacije grejanja na gas (moguće da postoji još koji):
1. termostatom u sobi. Kotao na gas je podešen na neku veću temperaturu (npr 50-60*C) i kada termostat indikuje da je u referentnoj sobi hladno, uključuje se kotao i ceo sistem se greje dok termostat ne kaže da je ta glavna soba topla i isključuje grejanje. Kotao (a i pumpa) se pali ređe (kod mene, kad je hladno, radi 5 minuta, a ne radi 15 tj 4 puta na sat). Radijatorski sistem mora biti dobro proračunat kako bi temp u svim prostorijama bila podjednaka, radijatori se greju do najveće temp iz kotla i ohlade skroz što nije najprijatnije (temp radijatora je od 20-60*C). Moj sistem tako radi. Imam obične ventile.
2. temperaturom na kotlu. Kotao je stalno na podešenoj temperaturi od npr 40-50*C (u prelaznom periodu i manje), cirkulaciona pumpa radi stalno i temperatura vode u sistemu je stalno ista. Ovakav sistem je nekomforan (imao sam jednu sezonu) bez termostatskih ventila jer je pretoplo po danu, a hladno uveče. Osećaj topline je bolji jer su radijatori stalne niže temperature, a kotao se pali u čestim intervalima (kod mene, kad je hladno, radi 1 minut pa ne radi 3 tj 15 puta na sat) jer održava temperaturu od npr 45-50*C.
3. spoljnjom temperaturom. Nisam probao jer, po meni, ima nedostatak dodatnih izvora toplote (sunce, ljudi, uređaji) pa ne može biti jedini. Kad sam se raspitivao ta automatika je bila jako skupa i bilo je potrebno napraviti krivu gubitaka kuće u zavisnosti od spoljnje temperature kako bi se temperatura polazne vode, u skladu sa spoljnjom temperaturom, kretala.
Pošto ti imaš prvi način, onda ta soba ne bi trebalo da ima (a i nema) termostatski ventil jer je referentna. Kako se ona prebrzo zegreje od one druge grane potrebno je smanjiti protok. To se može i gornjim ventilom, a koliko zavrnuti? Samo probom. Bitno je da ostane bar jedan radijator sa otvorenim ventilom kako bi postojala cirkulacija.
Da sam na tvom mestu, prešao bih na 2. način. To možeš da probaš tako što povećaš temp na termostatu na npr 27*C (samo da je uvek uključen), smanjiš temperaturu vode za 10-15*C od sadašnje, zatvoriš onaj levi radijator u dnevnoj sobi i eventualno smanjiš brzinu pumpe za 1 broj (ako to može - moja ne može). Ako je u dnevnoj hladno, onda treba kupiti jedan termostatski ventil i staviti ga na taj levi radijator. Možda staviti termostatski ventil i u onaj zadnji na crvenom kraku (ako je i pored svega pretoplo) jer je onaj u kuhinji ostao skroz otvoren.
Evo, bilo malo poduže, ali problem je izazovan i ja sam ga rešavao dve sezone. Pre svega upornost i proba.
Nadam se da je od pomoći.
Toplotna pumpa vazduh/voda Meeting MD50, 18KW, bafer 1000 l, panelni radijatori
270m2, zid 25+5+15, 15cm mineralne vune na tavanu, prozori 2/3PVC, 1/3drvo