Grace Slick Jefferson Airplane
Član broj: 312415 Poruke: 2 *.dynamic.isp.telekom.rs.
|
John Perkins - Confessions of an Economic Hit Man
...
Mi smo elitna grupa muškaraca i žena, koja se služi međunarodnim finansijskim ustanovama da bi stvorila uslove koji će druge narode učiniti podložnima korporatokratiji; ona upravlja našim najvećim kompanijama, našom vladom i bankama. Poput njihovih pandana u mafiji, i EHM-i donose povlastice. One se sastoje u kreditima za razvoj infrastrukture - električnih centrala, autoputeva, luka, aerodroma ili industrijskih postrojenja. Uslov takvih kredita je da projektantske i konstruktorske firme baš iz naše zemlje moraju ostvariti sve te projekte.
U suštini, većina novca nikada ni ne odlazi iz SAD, on se jednostavno preusmeri iz bankarskih kancelarija u Vašingtonu u razne institucije u Njujorku, Hjustonu ili San Francisku.
Uprkos činjenici da se novac vraća gotovo odmah u kompanije koje su deo korporatokratije (a ona je davalac kredita!), zemlja primalac mora sve to vrati, i iznos glavnice i kamatu.
Ako je neki EHM sasvim uspešan, krediti su toliko visoki da je dužnik primoran nakon nekoliko godina kasniti s isplatama duga. Kad se to dogodi tada mi kao mafija zahtevamo naš deo kolača. On obično uključuje nešto od sledećega: kontrolu glasanja u Ujedinjenim nacijama, postavljanje vojnih baza ili pristup prirodnim izvorima, kao što su nafta ili Panamski kanal. Naravno, dužnik nam i dalje duguje novac - i ponovo je na taj način jedna zemlja pridodata našem globalnom carstvu.
...
Danas je za novih 1,3 milijarde dolara napravljen novi naftovod, dug tri stotine milja, a sagrađen je uz pomoć jednog konzorcijuma što je organizovao EHM. On obećava da će Ekvador postati jedan od deset vrhunskih svetskih proizvođača nafte za SAD. Široka prostranstva kišnih šuma su uništena, makaoi i jaguari su iščezli, tri iskonske ekvadorske kulture su oterane na rub propasti, a rijeke su se pretvorile u plamteće kloake.
Istovremeno su se urođeničke kulture počele suprotstavljati. Na primer, 7. maja 2003. godine, grupa američkih advokata, kao predstavnici više od trideset hiljada domorodaca ekvadorskog naroda, pokrenula je postupak protiv kompanije Shevron Texaco u vrednosti od milijardu dolara.
Tužilac tvrdi da je naftni div u razdoblju između 1971. i 1992. godine dnevno izbacio u otvorene rupe i reke više od četiri miliona galona toksičnih otpadnih voda, voda zagađenih naftom, teškim metalima i kancerogenim materijama, te da je kompanija za sobom ostavila blizu 350 nepokrivenih otpadnih jama koje nastavljaju ubijati ljude i životinje!
Stvorili smo pakao u Ekvadoru
Zbog mog kolege EHM i mene, Ekvador je danas u puno lošijem stanju nego što je bio pre no što smo mi predstavili čuda moderne ekonomike, bankarstva i inženjerstva.
Od 1970. godine, u razdoblju eufemistički nazvanom naftni bum, službena stopa siromaštva porasla je od 50 na 70 postotaka, nezaposlenost se popela sa 15 odsto na 70 odsto, a javni dug povećao se sa 240 miliona na 16 milijardi dolara. U međuvremenu je udeo nacionalnih resursa dodeljen najsiromašnijim slojevima stanovništva spao sa 20 na 6 odsto.
Na žalost, Ekvador nije izuzetak...
Gotovo svaka zemlja koju smo mi, EHM doveli u okrilje globalnoga carstva doživela je sličnu sudbinu. Dug Trećega sveta narastao je na više od 2,5 biliona dolara, a cijena servisa - više od 375 milijardi dolara godišnje 2004. godišnje - što je više nego što Treći svet potroši za zdravstvo i obrazovanje, a dvadeset puta više nego što zemlje u razvoju godišnje dobijaju od inostrane pomoći.
Više od polovine ljudi u svetu preživljava sa manje od dva dolara dnevno, a to je otprilike jednak iznos kakav su dobijali početkom sedamdesetih godina.
U međuvremenu, 1 odsto odabranih porodica Trećega sveta ima ukupno privatno bogatstvo u iznosu od 70 do 90 odsto svih privatnih finansijskih dohodaka i vlasništva nekretnina u svojoj zemlji...
...
Zbog projekata EHM Ekvador je pun inostranih dugovanja te je primoran preterani deo svog državnog budžeta odvajati za isplatu umesto da svoj kapital troši kako bi pomogao milionima svojih građana koji se službeno ubrajaju među opasno siromašne...
Jedini način na koji se može iskupiti od dugovanja je prodavanje šuma naftnim kompanijama. Uistinu, jedan od razloga zašto su EHM bacili oko na tu zemlju, pre svega su nalazišta nafte u regiji Amazon, za koja se smatra da se mogu meriti s onima na Srednjem istoku. Globalno carstvo zahteva svoj deo kolača u obliku naftnih koncesija...
Ti zahtevi su postali hitni nakon 11. septembra 2001. godine, kad se Vašington prepao da bi snabdevanje sa Srednjeg istoka moglo zakazati. Uz to, Venecuela, naš treći najveći dobavljač nafte, izabrala je populističkog predsednika Huga Čaveza, koji se snažno suprotstavlja onome što on naziva američkim imperijalizmom; zapretio je da će prekinuti prodaju nafte SAD. EHM su bili neuspešni i u Iraku i u Venecueli, ali su uspeli u Ekvadoru; sada bismo ovde hteli da iscrpimo sve što vredi...
Ekvador je tipičan primer zemalja u svijetu koje su EHM slomili ekonomski i politički. Za svakih 100 dolara sirove nafte iscrpljene iz kišnih šuma Ekvadora, naftne kompanije dobijaju 75 dolara! Od preostalih 25 dolara, tri četvrtine odlaze na isplatu inostranog kredita. Većina onog što ostane troši se na vojsku i druge Vladine izdatke - što ostavlja oko 2,5 dolara za zdravstvo, obrazovanje i programe namenjene pomoći siromašnima. Na taj način od svakih 100 dolara vrednosti nafte izvučene iz Amazona, manje od 3 dolara ide ljudima kojima je taj novac najpotrebniji, onima čiji su životi najviše ometani branama, bušenjima i naftovodima, a koji umiru u nedostatku jestive hrane i pitke vode...
Među svim tim ljudima - milionima u Ekvadoru, milijardama po celoj planeti - nalaze se potencijalni teroristi. Ne zbog toga što bi oni verovali u komunizam ili anarhizam, ili što bi bili sami po sebi suštinski zli, već zato jer su jednostavno očajni....
...
|