U diskusijama sa određnim članovima foruma očigledno je ne samo potpuno neshvatanje određenih relacija u svetu koji ih okružuje nego i neshvatanje sopstvenih psihičiih procesa i mehanizama koji ih pogone da rade ono što rade (i na forumu i u životu). I ne samo da su dotični članovi problem sami po sebi, nego je cela istorija sveta potpuno prožeta neshvatanjem međusobnih relacija, subjektivnošću, i samozavaravanjem. Odnosno, ljudski rod iako ga neki smatraju izdvojenim od životinjskog sveta se u stvari u celini antropološki/etološki ponaša samo kao još jedna životinjska vrsta, i nikako drugačije.
Na vikipediji se može naći jedna definicija svesti:
Moram da kažem da neki članovi foruma po ovoj definiciji jednostavno nisu svesna bića. Ali, ne samo oni, nego i milijarde ljudi na planeti po ovoj definiciji zaista nisu svesna bića jer jednostavno ne spadaju u pomenutu grupu koja zna šta se dešava u njemu, sa njim, i oko njega. Te milijarde su jednostavno samo svesne svog postojanja, ali ne i svega ostalog pomenutog.
Gledajući organizaciju ljudskog društva može se potvrditi da je ta organizacija stihijska i sa tipično životinjsko-evolutivnim osobinama čopora/grupisanja/alfa-mužjaka/borbe za teritoriju/gomilanja resursa/itd...
Pri tome, da bih zaokružio i poentirao pitanje iz naslova, nas minornu manjinu koja bi možda mogla da uobrazi da jeste svesna onoga što je navedeno u pomenutoj definiciji, upoređujući se sa ogromnom većinom ostalih, takođe ne bih sa sigurnošću mnogao da svrstam u svesna bića, čak naprotiv. Zašto? Zato što:
1) Niti možemo znati koji nivo konačne svesti uopšte može postojati jer onaj koji nije svestan nečega on dakle ne može ni znati čega to nije svestan, pa ne može ni reći "ja sam svestan"
2) Niti se mi tu nešto bitno izdvajamo iz cele te gomile nesvesnih ljudskih bića pošto je osnova funkcionisanja svih ljudi u stvari biološka nasleđena kontrukcija mozga sa određenog nadgradnjom karaktera koja se dešava u toku detinjstva, a cilj te nadgradnje je bolje prilagođavanje uslovima koji vladaju u svetu u tom trenutku.
Kod bukvalno svakog čoveka koga sam bolje upoznao, ceo karakter i svaka aktivnost se svodi na programirane postupke koji su i nasleđeni i naučeni u prethodnom periodu života, a kojima samo izbegava egzistencijalne opasnosti svog telesnog bića i teži zadovoljenju unutrašnjih nagona koji su u stvari potpuno isti kao životinjski (seks-ljubav/produženje vrste, bezbednost/svest o svetu oko sebe i zaštićenost od opasnosti, moć-uspeh-bogatstvo/želja za vladanjem i udobnim životom, druženje/uduživanje u čopor, radoznalost/želja za spoznajom i osvajanjem novih teritorija, itd...), a navodno "slobodno" razmišljanje je u stvari samo rezultat funkcije čiji su ulazni parametri ranije pomenuti nasleđeni i naučeni, a čiji je cilj razrešenje unutrašnjih tenzija koje oseća dok ne zadovolji pomenute životinjske ciljeve. Navodna "svest" je tu samo jedan evolucioni korak prednosti nad ostalim životinjama, ali nije prava svest.