Citat:
Java Beograd:
Cela ova tema me asocira na one, koji od cele nauke o statistici znaju samo jedno: prosečnu vrednost I NIŠTA VIŠE.
I onda, u dubokoj tami svog neznanja, krenu sa karikiranjem da "kad jedan jede samo kupus a drugi samo meso, prosečno, statistički, oboje jedu i kupus i meso". Ha, ha, ha! :D
Onda logično, sa puno samouverenosti, zaključe: "statistika je velika glupost". Ha, ha, ha! :D
Doza samouverenosti, to već znamo, je utoliko veća koliko je veće neznanje.
To je bez veze primer, za koji može samo da se diskutuje ko ima novca za koje namirnice, pa šta je tu prosek, za sarmu nisu dovoljni samo kupus i meso.
Bolji primer je, recimo, 6 drugara, koji se jednom mesečno nađu u kafani i svako časti po jednu turu pića. Recimo da petorica piju pivo koje košta 300 dinara, a jedan pije isključivo neku rakiju koja košta 1500 dinara po čašici.
U proseku piju neko bolje pivo od 600 dinara, a u stvarnosti ovaj što pije rakiju od 1500 dinara se lepo šlepa uz ovih 5, jer da plaća sam svoje piće za 6 tura, platio bi 9000 dinara, a ovako plati jednu turu 3000, što će reći da je uštedeo 6000 dinara.
Ista je analogija kad neki funkcioner o trošku poreznika vodi na ručkove raznorazne delegacije, privrednike i slično i tu završi neku ćar za sebe, umesto da je bar taj ručak platio iz svog džepa, jer ovako poreskim obveznicima pravi dvostruku štetu - troši novac iz budžeta na završavanje privatnog posla i nanosi štetu budžetu tako što uz ručak dogovori da nekome prečicom završi neki posao, npr. dozvolu za gradnju.
Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.