Apsolutno, ovo je drugim recima isto ono sto sam i ja gore rekao - za svako radno mesto u ovoj drzavi ima po 3 coveka koja bi rado to radila, zbog toga poslodavac nije primoran da se sa drugim poslodavcima takmici u davanju boljih radnih uslova radnicima, vec su radnici primorani da se takmice koji ce od njih manje uslove postavljati poslodavci. Ovo je uslovno receno, jer radnici retko bukvalno poslodavcu ispricaju neke svoje uslove, znaci ako zele da za poslodavca budu povoljniji od ostalih radnika onda ne postavljaju nove uslove osim onih koje poslodavac sam ponudi. Tako sam ja kad sam svojevremeno dosao na razgovor kod svog prvog poslodavca otvoreno rekao da je prednost da zaposli mene nego nekog drugog zato sto ja ne trazim nikakve prijave, radni staz, osiguranja i slicne troskove. To sam ucinio zato sto u to vreme nisam jos imao dovoljno prakticnog iskustva, pa mi je bilo znacajno da poslodavcu ponudim neke prednosti zasto ce izabrati mene a ne nekog iskusnijeg. Posle godinu dana, kada sam sakupio dovoljno iskustva, napustio sam taj posao, a na moje mesto je dosao neko isto manje iskusan, spreman da radi pod istim uslovima, i bez obzira da li je poslodavcu rekao isto sto i ja, to se nekako podrazumevalo. Znaci, poslodavac uvek ima dva izbora:
- ili ce zaposliti nekog nedovoljno strucnoh ko je spreman da radi bez prijave
- ili ce zaposliti nekog boljeg, koga ce morati da prijavi.
Kada bi drzava pojacala kontrolu, svi iz prve grupe bi ostali bez posla, a poslodavci bi onda zaposlili neke iz druge grupe. Inspekcijski organi znaju za to, znaju i radnici, tako da i jedni i drugi precutno odobravaju trenutno stanje.