Re: Infohoarding (Opsesivno Kompulsivni Poremecaj)
Mala ispravka,
U nasem jeziku, nije "Opsesivno Kompulsivni Poremecaj", vec "Opsesivno Kompulzivna Zavisnost", bez obzira sto na engleskom pise "disorder".
Opsesivno Kompulzivna Zavisnost se ne tretira kao bolest, i ne leci se, u koliko vam ne kontrolise zivot. Na primer, neki ljudi gube po sat vremena dnevno na neke svoje rituale, jer misle da "ne mogu" bez njih. U tom slucaju, treba se obratiti strucnjaku.
OKZ je najobicnije neuroticno iskustvo, i ima ga oko 80% populacije na Zemlji. Svako iole pmaetno bice ima neka neuroticna iskustva u toku svog zivota. Na primer (malo cu lupati),
Neko "mora" da protrlja ruke pre nego sto sutne loptu (na penal, recimo). Svestan je on da je besmisleno to sto misli da mora da ih protrlja, ali iz nekog njegovog razloga, jednostavno mu je lakse da ih cas protrlja pa da igra dalje. :-) Ili, kada neko brise prasinu, uvek ce da brise samo jednom stranom krpe, pa kada se dovoljno zaprlja, nece da okrene drugu stranu pa da njom brise, vec ce tu zaprljanu stranu da opere i opet ce samo njom da cisti. Sad sam se setio jos necega, i mnogi ljudi imaju ili su imali to (neuroticno) iskustvo u toku svog zivota, da uvek, posto zakljucaju kucu, otkljucaju je, i ponovo je zakljucaju... :)
Nekima su neka neuroticna iskustva samo prolazna, pa ih posle nekog vremena vise nema, a kasnije se jave neka nova. Nekima, kada se pojavi neko novo neuroticno isksutvo, ostaje do kraja zivota. Kod tih vecitih iskustava, vecina to prihvati kao neku vrstu navike, i ne smeta im. Pravilo je (vrlo cesto) da, sto ste neuroticniji, to ste inteligentniji, odnosno imate vise sive mase na mozgu. :-)
Kada sam imao sest godina, setao sam sa majkom po pesackoj zoni, koja je oblozena nekim mermernim kvadratnim plocama (pesacka zona u Kragujevcu :) ). Odjednom sam poceo brojim ploce... :-) Ali ne "1, 2, 3, 4, 5, 6...", vec u grupama po cetiri. Pokusacu da budem sto precizniji. :-) "Uhvatim" (vidim :) ) cetiri ploce, i to mi dodje kao jedan. Zatim uhvatim jos cetiri, i to mi dodje kao dva, itd. I dan danas brojim, i ne smeta mi. Mogu sve normalno da radim - spavam, jedem ucim, racunam... iako pored svega sto radim, brojim sve sto vidim i cujem, ne razmisljajuci uopste o tome.
Pre jedno godinu dana sam citao nesto o neurozi (nikada vise necu da citam te bolestine :) ), i opasno sam se istripovao, bas u vezi ovog mog brojanja. Otisao sam sa majkom kod psihologa, i kaze zena da sam poptpuno normalan, i da svako ljudsko bice u toku svog zivota ima ili je imalo neka neuroticna iskustva, osim ljudi sa malo nizim IQ-om, koji obicno ne razmisljaju ni o cemu u slobodno vreme. U stvari, rekla mi je da nemam nikakvih problema, samo ako mi moja trenutna iskustva ne oduzimaju vreme, a sasvim je u redu da radim to sto radim, ne razmisljajuci o tome. Samo mi je rekla da nastavim i dalje da se postavljam prema tome kao da mi je to neka navika. Rekla mi je da je i Tesla isto brojao u grupama kao i ja, samo sto je on imao fetis sa brojem tri, a ja sa brojem cetiri. :-) Mislim da taj podatak ima i na Wikipediji. EDIT: Ima nesto slicno :) http://en.wikipedia.org/wiki/Nikola_Tesla#Personality
P.S. Sad se setih, jedno od vrlo cestih neuroticnih iskustava kod ljudi koji provede puno vremena za racunarom - Desni klik-> Refresh. :-)
 |  |
 |
) a i sam je bio pomalo ćaknut! Isto tako, ja mogu za nekoga da mislim da je odlepio, a neko drugi, za istu osobu može da kaže da je savršeno normalna. Moderna psihijatrija je tu da određuje umesto nas! Oni imaju određene standarde i kada oni kažu da je neko lud, taj je lud za sve pare i svima nama! Kao rezultat, oni koji su jako šibnuti, nalaze se na lečenju, jer su nesposobni za život u socijalnom smislu, ali imamo i gomilu poluludaka koji šetaju slobodno, pa čak i postuju na ovom forumu. 
