A šta misliš da ih poliješ nitror azređivačom?
Sutra ću još razmišljati i pitaću komšije i kolega,pa kad nakupim dovoljno predloga,
eto mene opet.Svaki dan po jedan predlog.
Držite me za reč.
Evi za sada,malo da naučite i upoznate neprijatelja,a biće toga još.
Nekada se, uz sve mere opreza i svu pažnju, ipak desi da vas insekt ubode. šta tada uraditi? Postoje li neki načini da manje iziritirate insekte - kada oni uopšte napadaju (osim, naravno, komarca, koji vas ujede jer je gladan, to jest gladna, pošto ujedaju samo ženke)? Evo malog vodiča kroz svet ovih ne baš popularnih "suseda".
Pčela napada samo iz straha, i tada izgubi žaoku i umire. žaoku je neophodno
izvaditi pincetom; protiv oteklina i svraba pomoći će hladne obloge u kombinaciji
sa kolutovima svežeg crnog luka.
Osa, kao i pčela, bode samo kada je isprepadate. Ovde uglavnom ne treba vaditi
žaoku; dovoljno je da stavite hladne obloge. Ako se desi da ste ubodeni u predelu
očiju ili usne duplje, trebalo bi da sisate kocku leda ili da je stavite na
mesto uboda i da se odmah obratite lekaru.
Stršljena se mnogi boje, ali stršljen napada izuzetno retko, jedino kad brani
svoje gnezdo ili u samoodbrani. Slatkiši i roštilji ga nimalo ne zanimaju. Stršljenov
otrov nije ništa opasniji od otrova ose, ali ubod više boli jer ima deblju žaoku.
Ako vas ipak ubode, hladite oteklinu kockicama leda koje ste uvili u neku krpu
- nije preporučljivo da stavite led na golu kožu.
Znatno redji od uboda stršljena je ubod bumbara. Ubada jedino ženka bumbara,
i to u prilično retkim situacijama, recimo, budete toliko neobazrivi da sednete
na nju. Mesto uboda tretirajte isto kao da vas je ubola osa.
Ukoliko idete na selo, može vam se desiti neprijatan susret s obadom. Obad
će najčešće napadati velike sisare, tako da na njega uglavnom možete da naidjete
u blizini polja za ispašu. Kao prva pomoć nakon uboda preporučuje se hladjenje,
a pošto ubod jako boli i može lako i da se upali, ne bi bilo loše da osetljive
osobe na mesto uboda stave antibiotsku mast.
Komarci: dosadni i predosadni, i potencijalno opasni, jer mogu preneti bolesti.
Od tih bolesti najznačajnija je malarija, kod nas, doduše, iskorenjena, ali
je naša zemlja, zbog uvek prisutne opasnosti, ipak svrstana u potencijalno ugrožena
područja. Napadaju samo ženke, jer im je potrebna koncentrovana proteinska hrana
da bi položile jaja, a tu hranu pronalaze u krvi ljudi i toplokrvnih životinja.
Na mestu uboda ubrizgavaju tečnost protiv zgrušavanja krvi, sa prilično kratkotrajnim
dejstvom, ali ta tečnost izaziva svrab i crvenilo. Ako vas ujede komarac, pomaže
da na mesto uboda stavite kolutove svežeg crnog luka ili mešavinu soli i sirćeta
- to pomaže protiv svraba i upala.
Još jedno, opšte pravilo: ako vam se nakon bilo kakvog uboda jave ekstremne
reakcije na koži (recimo, veliki otok), ili ako imate probleme sa disanjem ili
cirkulacijom, obavezno se javite lekaru.
II
Od avgusta pa sve do u jesen dok su aktivne, ose se pokušavaju uvući u košnice da bi došle do meda. Sem toga, ubijene pčele im služe za ishranu legla. Za razliku od pčela, kod osa samo maticc prežive do sledeće sezone.
Ose su veliki sladokusci i ne prezaju ni od nasilnog ulaska u košnicu, ali se pčele stražarice najčešće uspešno suprostavljaju tome. Ako su društva iz nekog razloga oslabila, ta odbrana može biti nedovoljna tako da ose, ako se pojave u većem broju, mogu uništiti pčelinje društvo.
Zbog toga osinja i stršeljnska gnezda, bilo da su u zemlji, ili na nekom drugom mestu, treba uništavati čim se otkriju rano u sezoni. To se najbolje izvodi sprejom, koji se takođe može upotrebiti i protiv stršljena. Samo treba imati u vidu da je ubod stršljena mnogo opasniji od uboda pčele i ose, pa se treba dobro zaštititi prilikom uništavanja ove štetočine pčela. Svi poslovi oko uništavnja moraju se obavljati noću kada su ose i stršljeni u gnezdu.
Za hvatanje osa mogu se koristiti razni mamci, između ostalih do polovine puna flaša piva u koje se može kapnuti malo sirćeta i dodati jedna kašičica šećera. Ubrzo, čim dođe do vrenja, ose budu privučene i one ulaze u bocu gde se utapaju. Pčele ne privlači sadržina boce, pa nema opasnosti za njih.
Posebno treba naglasiti opasnost koju stršljeni predstavljaju u avgustu i spetembru kad ih ima mnogo. Doleću na pčelinjak i vešto hvataju pčele u letu odnoseći ih u svoje gnezdo.
Pored hemikalija protiv stršljena se uveče i u toku noći možc primeniti plamen i uznemireni stršljeni uleću gde nalaze svoju smrt.
Kako ose, tako i stršljeni, mogu se hvatati u posebne klopkc napravljene od žičane mreže u vidu levka. Klopke se postave kasno uveče tako da se u toku sledećeg dana u klopci nađe veliki deo odraslih osa ili stršljenova.
Pčelovuk, jedna vrsta ose samice, gnezdi se u zemlji i slično stršljenu, za opskrbljivanje svog legla, hvata takođe pčele. Pošto su njegova gnezda u zemlji, teže ih je zapaziti nego gnezda stršljena.
U planinskim predelima u košnice se takođe uvlači i jedna vrsta bumbara, tako da se u junu ispred košnice može videti po neki bumbar koga su pčele ubile. Ti bumbari pokušavaju da dođu do meda iz košnice.
III
Realno najopasniji životinjski organizmi u toplijem dijelu godine, osobito u ljetnim mjesecima. Iako se čini nemogućim, ubodi stršljena mogu biti smrtonosni. Posebna opasnost jest u činjenici da stršljeni mogu napasti čovjeka koji im se nesmotreno približi.
SAVJET
Ne približavati se rojevima stršljena. Ako zamijetite više stršljenova u letu udaljite se što prije.
2. PČELA Na području Hrvatskoga primorja i Gorskog kotara znatan je broj pčelara. U ljetnim mjesecima pčelci se odvoze na pašu u predjele gdje trenutno cvate medonosno bilje. Pčele nisu agresivne, ali mogu napasti osobe koje se nesmotreno približe košnici. I sami pčelari znaju da njihove pčele ponekad budu "ljutite" i rado bodu.
SAVJET
Ne oblačiti šarenu odjeću i ne upotrebljavati razne mirise i dezodoranse ako ste preosjetljivi na pčelinji otrov. Pčele kada se roje ne bodu.
3. OSA Iako nije opasna kao stršljen ili pčela i osa može izazvati vrlo neugodna stanja pri multiplim ubodima. Obično nisu agresivne, ali postoji opasnost da u rojevima napadnu osobu koja im se nesmotreno približila.
SAVJET
Izbjegavati mjesta na kojima se nalaze veći osinjaci.
IV
Pozdrav iz Čačka.
Kad bi mladost znala, kad bi starost mogla...