elitemadzone.org - Jos jednom o RTS TV pretplati

angelico2
student, Pravni fakultet, Beograd

Član broj: 265185
Poruke: 1
*.adsl-1.sezampro.rs.

+6 Profil

Re: Jos jednom o RTS TV pretplati - pomoc pravnika

^{22.03.2011. u 18:34 - pre 167 meseci}

Citat:

Predmet: IU-176/2002
Datum donošenja odluke: 22.12.2009
Ishod: Rešenje o obustavi postupka za ocenu ustavnosti/zakonitosti
Osporeni akt: Zakon o radiodifuziji („Službeni glasnik RS“, br. 42/02 i 97/04) član 80. stav 1. čl. 81. do 83, član 113. stav 3. i član 127. i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji („Službeni glasnik RS“, broj 76/05), odredbe člana 6. stav 5. i člana 7.
Vrsta postupka:

* Ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opštih akata
o zakoni i drugi opšti akti Narodne skupštine

Napomena: - plaćanje TV pretplate;
- delimično prestanak procesnih pretpostavki za vođenje postupka (u odnosu na odredbe zakona);
- odbacivanje zahteva za privremenom merom
- obaveštenje Narodnoj skupštini o potrebi dopune Zakona u smislu da radio i TV pretplatu nisu dužni da plaćaju oni koji nemaju mogućnost za prijem ovih programa

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Obustavlja se postupak za ocenu ustavnosti odredaba člana 80. stav 1. čl. 81. do 83, člana 113. stav 3. i člana 127. Zakona o radiodifuziji („Službeni glasnik RS“, br. 42/02 i 97/04) i odredaba člana 6. stav 5. i člana 7. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji („Službeni glasnik RS“, broj 76/05).

2. Ne prihvataju se inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 80. stav 1, čl. 81. do 83, člana 113. stav 3. i člana 127. Zakona o radiodifuziji („Službeni glasnik RS“, br. 42/02, 97/04, 76/05, 79/05, 62/05, 85/06, 86/06 i 41/09).

3. Odbacuju se zahtevi za obustavu primene odredaba Zakona o radiodifuziji iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

Povodom više inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o radiodifuziji kojima je uvedena obaveza plaćanja radio-televizijske pretplate, Ustavni sud je na sednici održanoj 16. decembra 2004. godine Rešenjem IU-176/2002 pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti odredaba člana 80. stav 1. čl. 81. do 83, člana 113. stav 3. i člana 127. Zakona o radiodifuziji ("Službeni glasnik RS", br. 42/02 i 97/04) i Rešenje dostavio na odgovor Narodnoj skupštini. Saglasno ranije važećem Poslovniku o radu Ustavnog suda Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 9/95), Ustavni sud je sa ovim predmetom spojio i inicijative u predmetima IU-1/03 i IU-331/03. U postupku koji je prethodio donošenju Rešenja, Ustavni sud je na osnovu Zaključka IU-176/2002, sa sednice od 26. juna 2003. godine, do tada prispele inicijative dostavio na mišljenje Narodnoj skupštini, koje je dobijeno 8. decembra 2005. godine. Nakon donošenja Rešenja o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti navedenih odredaba Zakona, Ustavnom sudu podneti su predlozi, kao i više inicijativa za ocenu ustavnosti, pored odredaba Zakona za koje je Rešenjem Suda pokrenut postupak, i odredaba člana 7. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji („Službeni glasnik RS“, broj 76/05), povodom kojih je formiran predmet IU-323/05. Ovi predlozi i inicijative, saglasno Zaključku sa sednice Suda od 9. februara 2006. godine, dostavljeni su na odgovor i mišljenje Narodnoj skupštini, koji u ostavljenom roku od 60 dana nisu dobijeni. Po dostavljanju predloga Narodnoj skupštini Ustavnom sudu podnet je i predlog za ocenu ustavnosti odredaba člana 6. stav 5. i člana 7. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji („Službeni glasnik RS“, broj 76/05). Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 42. stav 2. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08) predmet IU-323/05 spojio sa predmetom IU-176/02, radi vođenja jedinstvenog postupka.

Navedenim Rešenjem Ustavnog suda, predlozima i inicijativama, postupak ocene ustavnosti osporenih odredaba Zakona o radiodifuziji pokrenut je, odnosno iniciran u odnosu na Ustav od 1990. godine. Odredbe Zakona o radiodifuziji osporavaju se navodima: da ne postoji ustavni osnov za utvrđivanje obaveze plaćanja radio-televizijske pretplate i da pretplata može da ima jedino značenje dobrovoljnog, odnosno ugovornog odnosa a ne prinudnog plaćanja TV programa koji korisnik nije u mogućnosti ili ne želi da koristi, kao i da Ustavom utvrđeno pravo građana na informisanje ne može da bude uslovljeno plaćanjem ove pretplate. Dalje se navodi da javna radiodifuzna ustanova predstavlja državnu instituciju, te da se vanbudžetskim finansiranjem dovodi u pitanje saglasnost osporenih odredaba Zakona sa onim odredbama Ustava kojima se uređuje sistem finansiranja funkcija Republike, kao i da se „JP RTS za istu namenu-delatnost od opšteg interesa finansira i iz budžeta i iz tv pretplate“. Predviđeni način finansiranja javnog servisa, po mišljenju predlagača i inicijatora, nije u saglasnosti ni sa odredbama Ustava koje se odnose na pravni položaj privrednih društava i drugih oblika organizovanja za obavljanje određenih delatnosti, jer se uvođenjem obaveze plaćanja radio-televizijske pretplate ova ustanova dovodi u monopolski, odnosno privilegovan položaj u odnosu na ostale emitere ovih programa, kao i sa odredbama Ustava kojima se jamče svi oblici svojine i njihova jednaka pravna zaštita. Utvrđivanje obaveze plaćanja pretplate po domaćinstvu bez obzira na broj prijemnika koje poseduje, kao i predviđena oslobođenja od obaveze plaćanja radio-televizijske pretplate, po mišljenju podnosilaca inicijative, dovode građane u nejednak položaj. Član 7. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji („Službeni glasnik RS“, broj 76/05) osporava se navodom da uvodi obavezu plaćanja radio-televizijske pretplate po osnovu posedovanja brojila za električnu energiju, čime se obaveza plaćanja nameće građanima bez obzira da li imaju radio i tv prijemnike i da li gledaju ili slušaju program RTS-a, a što je, po mišljenju predlagača, suprotno odredbama Ustava kojima se garantuje „slobodna razmena roba usluga i kretanje kapitala i radnika“. Navodi se dalje, da se pretplata može plaćati jedino na tv prijemnik, a ne preko računa za struju tj. preko brojila i da plaćanje pretplate na ovaj način umesto naknade za izvršenu uslugu dobija karakter poreza; „da je neustavno davanje ovlašćenja javnim preduzećima RTS i Elektroprivreda da međusobnim dogovorom i na način utvrđen međusobnim ugovorom ubiraju harač“, kao i da javni servis ne može imati komercijalne programe i reklame pored pretplate. Ustavnost odredaba Zakona o radiodifuziji kojima je uvedena obaveza plaćanja radio-televizijske pretplate osporena je i inicijativama koje su podnete posle stupanja na snagu Ustava od 2006. godine iz razloga što se pretplata, po mišljenju ovih inicijatora, ne može uvoditi kao obaveza, odnosno mimo volje vlasnika tv prijemnika. Ove odredbe Zakona osporavaju se i iz razloga da se građanima šalju rešenja o prinudnoj naplati pretplate iako se, kako se navodi, nisu stekli zakonski uslovi za početak naplate jer RTS nije, saglasno odredbi člana 127. stav 3. Zakona, dostavio pretplatnicima obaveštenja o obavezi plaćanja pretplate. U pojedinim inicijativama ističe se i da se programima koje emituju radiodifuzne ustanove ne ispunjavaju zakonom utvrđene obaveze u ostvarivanju opšteg interesa, kao i da RTS i dalje predstavlja „režimsku“ televiziju.

Osporenim odredbama Zakona o radiodifuziji („Službeni glasnik RS“, br. 42/02 i 97/04), za koje je Rešenjem Suda i predlogom ovlašćenog predlagača pokrenut postupak ocene saglasnosti sa Ustavom od 1990. godine je: propisano da se sredstva za finansiranje delatnosti ustanova javnog radiodifuznog servisa koje se odnose na ostvarivanje opšteg interesa utvrđenog Zakonom, obezbeđuju plaćanjem radio-televizijske pretplate (član 80. stav 1.); propisano da se radio-televizijska pretplata plaća radiodifuznim ustanovama i da obavezu plaćanja pretplate imaju vlasnici radio i tv prijemnika, pravna i fizička lica, od prvog dana narednog meseca od dana nabavke prijemnika, da fizička lica pretplatu plaćaju na jedan prijemnik po domaćinstvu, da su vlasnici prijemnika dužni da prijave nabavku prijemnika republičkoj radiodifuznoj ustanovi i da ova ustanova vodi evidenciju pretplatnika (član 81.); utvrđeno oslobađanje od obaveze plaćanja pretplate (član 82.) i određeni visina i način njenog plaćanja (član 83.); propisana je novčana kazna za prekršaj, ako fizičko i pravno lice ne prijavi nabavku radio i/ili TV prijemnika (član 113. stav 3.), kao i obaveza JP "Radio-televizija Srbije" da do 1. decembra 2002. godine, ustanovi evidenciju pretplatnika na području Republike Srbije koji su kao vlasnici radio i televizijskih prijemnika obavezni da plaćaju pretplatu, da im u roku od 15 dana u pisanoj formi dostavi obaveštenje o budućoj obavezi plaćanja pretplate i da obaveza plaćanja radio-televizijske pretplate nastaje narednog meseca od meseca u kome je dostavljeno to obaveštenje (član 127). Osporenim odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji („Službeni glasnik RS“, broj 76/05), za koje je postupak pokrenut predlozima ovlašćenih predlagača, propisano je da će Vlada osnovati poseban tranzicioni fond iz koga će se do isteka roka za transformaciju JP „Radio-televizija Srbije“ u radiodifuznu ustanovu obezbediti finansijska sredstva koja su neophodna za funkcionisanje JP „Radio-televizija Srbije“ (član 6. stav 5.), da do početka rada Radiodifuzne ustanove Srbije i Radiodifuzne ustanove Vojvodine, radio-televizijsku pretplatu, u skladu sa odredbama ovog zakona, ubira JP „Radio-televizija Srbije“ i da se naplata radio-televizijske pretplate vrši preko Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“, Beograd, na način utvrđen ugovorom koji JP „Radio-televizija Srbije“ zaključuje sa tim javnim preduzećem (član 7.).

Ustav Republike Srbije od 1990. godine u odnosu na koji je rešenjem Ustavnog suda, predlozima ovlašćenih predlagača i većim brojem podnetih inicijativa pokrenut, odnosno iniciran postupak ocene ustavnosti osporenih odredaba Zakona o radiodifuziji prestao je da važi danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije od 2006. godine, odnosno 8. novembra 2006. godine. Nakon isteka roka za usklađivanje ranije donetih zakona sa Ustavom od 2006. godine Narodna skupština donela je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji („Službeni glasnik RS“, broj 41/09), kojim nisu menjane osporene odredbe Zakona. Polazeći od navedenog, ocena ustavnosti osporenog Zakona, na osnovu člana 167. Ustava, izvršena je u odnosu na Ustav koji je na snazi, a postupak je, saglasno članu 112. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), nastavljen u skladu sa tim zakonom.

Ustavom je utvrđeno: da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju, kao i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje (član 18. st. 1. i 3.); da se jemči sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje (član 46. stav 1); da merama u obrazovanju, kulturi i javnom obaveštavanju, Republika Srbija podstiče razumevanje, uvažavanje i poštovanje razlika koje postoje zbog posebnog etničkog, kulturnog, jezičkog ili verskog identiteta njenih građana (član 48.); da je svako slobodan da bez odobrenja, na način predviđen zakonom, osniva novine i druga sredstva javnog obaveštavanja i da se televizijske i radio stanice osnivaju u skladu sa zakonom (član 50. st. 1. i 2.); da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i da su sredstva javnog obaveštavanja dužna da to pravo poštuju (član 51.stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona i da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (član 58. st. 1. i 4.); da u oblasti obrazovanja, kulture i informisanja Srbija podstiče duh tolerancije i međukulturnog dijaloga i preduzima efikasne mere za unapređenje uzajamnog poštovanja, razumevanja i saradnje među svim ljudima koji žive na njenoj teritoriji, bez obzira na njihov etnički, kulturni, jezički ili verski identitet (član 81.); da ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine (član 82. stav 1.); da svi imaju jednak pravni položaj na tržištu i da su zabranjeni akti kojima se, suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja (član 84. st. 1. i 2.); da Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana, jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata, sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti, svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine, sistem u oblastima javnog informisanja, sistem javnih službi, finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom, kao i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju u skladu s Ustavom (član 97. tač. 2, 6, 7, 10, 15. i 17.).

Zakonom o radiodifuziji („Službeni glasnik RS“, br. 42/02, 97/04, 76/05 79/05, 62/06, 85/06 i 41/09) uređeni su, pored ostalog, uslovi i način obavljanja radiodifuzne delatnosti, u skladu sa međunarodnim konvencijama i standardima, kao i ustanove javnog radiodifuznog servisa, a kao načela za regulisanje odnosa u oblasti radiodifuzije Zakon propisuje: slobodu, profesionalizam i nezavisnost radiodifuznih javnih glasila, kao garancije ukupnog razvoja demokratije i društvene harmonije; zabranu svakog oblika cenzure i/ili uticaja na rad radiodifuznih javnih glasila, čime se garantuje njihova nezavisnost, nezavisnost njihovih redakcija i novinara; punu afirmaciju građanskih prava i sloboda, a posebno slobode izražavanja i pluralizma mišljenja; primenu međunarodno priznatih normi i principa koji se odnose na oblast radiodifuzije, a naročito poštovanja ljudskih prava u ovoj oblasti (član 3). Odredbom člana 4. tačka 9. Zakona javni radiodifuzni servis definisan je kao: "proizvodnja, kupovina, obrada, i emitovanje informativnih, obrazovnih, kulturno-umetničkih, dečijih, zabavnih, sportskih i drugih radio i televizijskih programa koji su od opšteg interesa za građane, a naročito u cilju ostvarivanja njihovih ljudskih i građanskih prava, razmene ideja i mišljenja, negovanja političke, polne, međunacionalne i verske tolerancije, kao i očuvanja nacionalnog identiteta.". Javni radiodifuzni servis uređen je odredbama čl. 76. do 94. Zakona o radiodifuziji tako što su, pored ostalog utvrđeni: nosioci javnog radiodifuznog servisa (član 76); ostvarivanje opšteg interesa u oblasti javnog radiodifuznog servisa (član 77.); obaveze nosilaca javnog radiodifuznog servisa u ostvarivanju opšteg interesa (član 78.); posebne obaveze pri proizvodnji i emitovanju informativnog programa (član 79.).

U pogledu pretplate kao Zakonom propisanog načina obezbeđenja sredstava za finansiranje delatnosti javnog radiodifuznog servisa, Ustavni sud je utvrdio: da delatnost javnih radiodifuznih servisa, koja se finansira radio-televizijskom pretplatom Zakon određuje, odnosno ograničava na proizvodnju i emitovanje programa koji nije komercijalne prirode, već je "od opšteg interesa", a nosioce javnog radiodifuznog servisa u cilju ostvarivanja opšteg interesa obavezuje "da obezbede da programi koji se proizvode i emituju, a posebno programi informativnog sadržaja, budu zaštićeni od bilo kakvih uticaja vlasti, političkih oganizacija ili centara ekonomske moći" (čl. 76. do 79.); da je radio-televizijska pretplata (namenski) izvor sredstva za finansiranje delatnosti ustanova javnog radiodifuznog servisa koje se odnose na ostvarivanje zakonom utvrđenog opšteg interesa u ovoj oblasti (član 80. stav 1); da je obaveza plaćanja radio-televizijske pretplate utvrđena vlasnicima radio i tv prijemnika i da se pretplata plaća javnom radiodifuznom servisu (član 81. stav 1.); da se pretplata plaća na prijemnik po domaćinstvu i na prijemnike koji su povezani sa kolektivnim antenama ili priključeni na kablovski sistem, da hoteli i moteli plaćaju pretplatu na svakih deset soba opremljenih televizijskim ili radio prijemnikom a svako drugo pravno lice, vlasnik televizijskog prijemnika, plaća pretplatu na svakih 20 zaposlenih koji su u stanju da primaju program (član 81. stav 3.); da je Zakonom utvrđena obaveza vlasnika da ustanovi javnog radiodifuznog servisa prijavi nabavku tv i radio prijemnika, kao i obaveza ustanova javnog radiodifuznog servisa da vode evidenciju pretplatnika, a da obaveza plaćanja pretplate nastaje od prvog dana narednog meseca od dana nabavke prijemnika (član 81. st. 6, 7. i 10.); da su Zakonom utvrđena oslobođenja od obaveze plaćanja pretplate (član 82.); da je Zakonom utvrđena visina pretplate i način njenog usklađivanja, rokovi plaćanja, kao i da će se naplata vršiti preko javnog preduzeća koje obavlja delatnost proizvodnje i distribucije električne energije na način utvrđen ugovorom koji republička ustanova javnog radiodifuznog servisa zaključuje sa tim javnim preduzećem ( član 83. st. 1. do 4. i stav 8.); da je propisana novčana kazna u visini jednogodišnje pretplate za prekršaj za fizičko i pravno lice koje ne prijavi nabavku radio i/ili tv prijemnika u skladu sa članom 81. ovog zakona (član 113. stav 3.) i da je odredbama člana 127. Zakona, kao prelaznim odredbama, utvrđena obaveza JP „Radio-televizija Srbije“ da do 1. decembra 2002. godine ustanovi evidenciju pretplatnika koji su kao vlasnici radio i televizijskih prijemnika obavezni da, u skladu sa ovim zakonom plaćaju radio-televizijsku pretplatu (stav 1.), da je Javno preduzeće dužno da u roku od 15 dana od dana ustanovljavanja evidencije svakom pretplatniku u pisanoj formi dostavi obaveštenje o budućoj obavezi plaćanja radio-televizijske pretplate (stav 2.) i da obaveza plaćanja radio-televizijske pretplate nastaje narednog meseca od meseca u kome je dostavljeno obaveštenje (stav 3.).

Imajući u vidu da je prema navedenim odredbama Zakona javni radiodifuzni servis osnovan radi proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog pograma kojim se ostvaruje opšti interes utvrđen zakonom, te da se radio-televizijska pretplata plaća za proizvodnju i emitovanje tih programa, da je pretplata prihod javnog radiodifuznog servisa koji on ostvaruje kao naknadu za proizvodnju i emitovanje programa koji su od opšteg interesa, da je utvrđena obaveza korisnika da prijavi nabavku radio i tv prijemnika javnom radiodifuznom servisu, kao i obaveza javnog radiodifuznog servisa da ustanovi evidenciju pretplatnika, da se naplata pretplate vrši preko javnog preduzeća koje obavlja delatnost proizvodnje i distribucije električne energije, a prinudno u sudskom postupku, Ustavni sud je ocenio da radio-televizijska pretplata, polazeći od načina na koji je uređena navedenim odredbama Zakona, ima značenje naknade, odnosno cene za korišćenje programa od opšteg interesa koji se proizvode i emituju u okviru javnog radiodifuznog servisa. Naime, radio-televizijska pretplata uređena osporenim odredbama Zakona, po shvatanju Suda, predstavlja (zakonom) utvrđenu obavezu imalaca radio i tv prijemnika za mogućnost korišćenja programa javnog radiodifuznog servisa kojima se ostvaruje zakonom utvrđen opšti interes u oblasti javnog informisanja, odnosno Ustavom zajemčene slobode i prava građana u oblasti obaveštavanja. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je zakonodavac, saglasno odredbama člana 97. tač. 2, 7. i 10. Ustava, ovlašćen da utvrdi opšti interes u oblasti radiodifuzije i način njegovog obezbeđenja, da odredi nosioce javnog radiodifuznog servisa i njihove obaveze u ostvarivanju opšteg interesa. Takođe, po shvatanju Suda, na osnovu ovlašćenja za uređivanje obligacionih odnosa zakonom se može propisati obaveza zaključenja odgovarajućeg ugovora između određenih lica i odrediti njegova sadržina, u ovom slučaju prava i obaveze nosilaca javnog radiodifuznog servisa i vlasnika radio i tv prijemnika koji su u mogućnosti da koriste programe koje proizvodi i emituje javni radiodifuzni servis, a koji su zakonom određeni kao programi od opšteg interesa i kojima se obezbeđuje ostvarivanje Ustavom zajemčenih sloboda i prava građana u oblasti obaveštavanja.

Ocenjujući ustavnost odredaba Zakona o radiodifuziji kojima je uvedena obaveza plaćanja radio-televizijske pretplate Ustavni sud je imao u vidu i da se prema odredbi člana 18. stav 3. Ustava odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje. U tom smislu Ustavni sud je konstatovao da je Komitet ministara Saveta Evrope, polazeći od Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda garantovanih prava i sloboda čoveka, posebno u oblasti informisanja (član 10.), doneo niz preporuka iz kojih sledi da ustanovljenje nacionalnim zakonodavstvom posebnog nezavisnog javnog radiodifuznog servisa, koji podrazumeva i njegovu finansijsku nezavisnost, predstavlja međunarodno prihvaćen standard u preduzimanju mera država članica kojima se doprinosi ostvarivanju zajemčenih sloboda u medijskoj sferi i da je u većini država u okruženju, kao i u drugim državama članicama Saveta Evrope ustanovljeno postojanje posebnog javnog radiodifuznog servisa i obavezna pretplata kao način finansiranja javnih radiodifuznih servisa. Stoga je, po oceni Suda, propisivanje osporenim odredbama Zakona obaveze plaćanja radio-televizijske pretplate neposredno javnom radiodifuznom servisu kao zakonom utvrđene obaveze imalaca radio i tv prijemnika za finasiranje delatnosti ustanova javnog radiodifuznog servisa koje se odnose na ostvarivanje opšteg interesa utvrđenog zakonom, u skladu sa međunarodno prihvaćenim standardom u ovoj oblasti da države obavezu obezbeđenja sredstava uređuju na način kojim se omogućava nezavisnost javnog radiodifuznog servisa od uticaja države, a koja bi mogla biti dovedena u pitanje ukoliko bi se sredstva za ove namene obezbeđivala preko budžeta.

I navodi inicijatora i predlagača da se osporenim odredbama Zakona, odnosno ustanovljenim načinom finasiranja putem obavezne pretplate, radiodifuzne ustanove dovode u nejednak, odnosno privilegovan položaj, po oceni Suda, nisu osnovani. Ovo iz razloga što je javni radiodifuzni servis osnovan radi proizvodnje i emitovanja određenih programa, koji su Zakonom određeni kao poslovi od opšteg interesa, a nosioci javnog radiodifuznog servisa imaju Zakonom određene posebne obaveze u proizvodnji i emitovanju programa, koje nisu utvrđene drugim emiterima. Naime, Ustavom zajemčena jednakost pravnih lica u obavljanju delatnosti, po oceni Suda, nema značenje jednakosti u apsolutnom smislu, već pretpostavlja jednakost pravnih lica u zakonom utvrđenoj istoj pravnoj situaciji, odnosno zakonom propisanim istim uslovima obavljanja delatnosti, koji su, kada je reč o emiterima koji obavljaju delatnost kao ustanova javnog radiodifuznog servisa, kao što je navedeno, uređeni različito u odnosu na emitere koji obavljaju ovu delatnost kao komercijalna radio i/ili televizijska stanica. U vezi sa navodima predlagača da javni servis ne može da ostvaruje prihode od reklama, Ustavni sud je utvrdio da je Zakonom o oglašavanju („Službeni glasnik RS“, broj 79/05), vreme trajanja TV oglašavanja različito uređeno i ograničeno i da u programima javnog radiodifuznog servisa može da iznosi najviše 10% (član 16.), odnosno u programima komercijalnih emitera najviše 20% (član 15.) od ukupno dnevno emitovanog programa. Po oceni Suda, nisu osnovani ni navodi da se utvrđivanjem obaveze plaćanja pretplate po jednom prijemniku u domaćinstvu (član 81.) i predviđenim olakšicama (član 82.) građani dovode u nejednak položaj budući da se utvrđena obaveza, odnosno olakšice odnose jednako na sve koji se nalaze u zakonom utvrđenoj istoj pravnoj situaciji. Pitanje ocene visine radio-televizijske pretplate i načina njenog usklađivanja (član 83.), koje se inicijativama takođe osporava, kao i da li program javnog radiodifuznog servisa ispunjava zakonom utvrđene kriterijume, odnosno obaveze ovog emitera, na osnovu člana 167. Ustava, nije u nadležnosti Ustavnog suda. Ni navodi inicijatora da RTS vrši prinudnu naplatu pretplate, iako im nije dostavio obaveštenje o plaćanju ove obaveze, saglasno odredbama člana 127. Zakona, po oceni Suda, nisu od značaja za ocenu ustavnosti osporenih odredaba Zakona, već ova činjenica može da predstavlja razlog za osporavanje obaveze u sudskom postupku, budući da ona, prema navedenom članu Zakona, nastaje narednog meseca od meseca u kome je vlasniku prijemnika dostavljeno obaveštenje o obavezi plaćanja pretplate.

Ocenjujući osnovanost predloga i inicijativa kojima se osporavaju odredbe člana 6. stav 5. i člana 7. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji („Službeni glasnik RS“, broj 76/05), Ustavni sud je utvrdio da su navedene odredbe vremenski ograničenog karaktera jer je postojanje posebnog tranzicionog fonda iz koga će se, do isteka roka za transformaciju JP „Radio-televizija Srbije“ u javni radiodifuzni servis obezbediti sredstva koja su neophodna za njegovo funkcionisanje (član 6. stav 5.), kao i određivanje da se naplata radio-televizijske pretplate vrši preko Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ Beograd, na način utvrđen ugovorom koji JP „Radio-televizija Srbije“ zaključuje sa tim javnim preduzećem ( stav 2.), bilo vezano za početak rada Radiodifuzne ustanove Srbije i Radiodifuzne ustanove Vojvodine. Ustavni sud je utvrdio i da je na osnovu člana 3. navedenog Zakona prestala da važi i odredba člana 83. stav 7. Zakona o radiodifuziji za koju je Rešenjem Ustavnog suda pokrenut postupak ocene ustavnosti. Polazeći od toga da je odredbom člana 6. stav 4. navedenog Zakona predviđeno da Radiodifuzna ustanova Srbije i Radiodifuzna ustanova Vojvodine počinju sa radom najkasnije 30. aprila 2006. godine, Ustavni sud je utvrdio da su osporene odredbe člana 83. stav 7. Zakona o radiodifuziji („Službeni glasnik RS“, br. 42/02 i 97/04) i člana 6. stav 5. i člana 7. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji („Službeni glasnik RS“, broj 76/05) prestale da važe pre stupanja na snagu Ustava od 2006. godine. Stoga su, po oceni Suda, u smislu odredbe člana 57. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, prestale procesne pretpostavke za ocenu ustavnosti navedenih odredaba Zakona o radiodifuziji, pa je postupak, na osnovu odredbe člana 46. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, obustavljen.

Polazeći od navedenog Ustavni sud je obustavio postupak za ocenu ustavnosti odredaba člana 80. stav 1, čl. 81. do 83, člana 113. stav 3. i člana 127. Zakona o radiodifuziji („Službeni glasnik RS“, br. 42/02 i 97/04) i odredaba člana 6. stav 5. i člana 7. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji („Službeni glasnik RS“, broj 76/05), a na osnovu odredbe člana 53. stav 3) Zakona o Ustavnom sudu nije prihvatio inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti navedenih odredaba Zakona o radiodifuziji.

Budući da su osporenim odredbama Zakona uređena prava i obaveze vlasnika radio i tv prijemnika i javnog radiodifuznog servisa, koja, po shvatanju Suda, imaju karakter zakonske obligacije, ovako uređen odnos, po oceni Suda, pretpostavlja da zakonom utvrđenu obavezu plaćanja radio-televizijske pretplate ima samo ono lice koje je u mogućnosti da koristi prijem programa od „opšteg interesa“. Naime, nasuprot obavezi vlasnika prijemnika u ovoj zakonskoj obligaciji da plaća radio-televizijsku pretplatu, po oceni Suda, Zakonom je utvrđena i obaveza javnog radiodifuznog servisa (odnosno države) da obezbedi (odgovarajući) prijem tog programa, a što proizlazi i iz odredbe člana 47. stav 2. Zakona prema kojoj je javni radiodifuzni servis dužan da obezbedi kvalitetan prijem radijskog, odnosno televizijskog signala za najmanje 90% stanovništa na području Republike, odnosno autonomne pokrajine. Iz navedenog, po oceni Suda, sledi i da vlasnik radio i tv prijemnika kome nije obezbeđena (tehnička) mogućnost (odgovarajućeg) prijema programa koji su od opšteg interesa, nije dužan da plaća radio-televizijsku pretplatu, kao Zakonom utvrđenu naknadu za mogućnost korišćenja programa javnog radiodifuznog servisa koji su od opšteg interesa, te da u sudskom postupku, saglasno opštim pravilima obligacionog prava, može da ostvari zaštitu za slučaj neosnovanog ustanovljenja potraživanja po ovom osnovu.

Polazeći od toga da je osporenim odredbama Zakona o radiodifuziji uređena sadržina (zakonske) obligacije kojom je utvrđena obaveza vlasnika radio i tv prijemnika da plaćaju radio-televizijsku pretplatu (za mogućnost korišćenja programa javnog radiodifuznog servisa koji su od opšteg interesa), kao i obaveza javnog radiodifuznog servisa da obezbedi ne samo proizvodnju, već i prijem tog programa, ali i da odredbama člana 82. Zakona nije predviđeno oslobađanje od obaveze plaćanja pretplate za slučaj da vlasniku radio i tv prijemnika nije obezbeđena (tehnička) mogućnost prijema tih programa, Ustavni sud je ocenio da iz navedenih razloga u primeni ovog zakona može doći do različitog postupanja, kao i sporova u izvršavanju ove Zakonom utvrđene obligacije. Stoga je Ustavni sud ocenio da na osnovu odredbe člana 105. Zakona o Ustavnom sudu uputi pismo Narodnoj skupštini u kojoj će ukazati na potrebu odgovarajuće dopune navedenog Zakona u smislu izričitog zakonskog određivanja da radio-televizijsku pretplatu nisu dužni da plaćaju oni vlasnici radio i tv prijemnika kojima nisu obezbeđene tehničke mogućnosti za prijem programa javnog radiodifuznog servisa.

Kako je doneo konačnu odluku, Sud je, saglasno odredbi člana 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev za obustavu izvršenja osporenih odredaba Zakona o radiodifuziji.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 46. tač. 3), 5) i 7) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Preuzetno iz baze putem sajta ustavnog suda R Srbije

Citat:

...osporava se navodom da uvodi obavezu plaćanja radio-televizijske pretplate po osnovu posedovanja brojila za električnu energiju, čime se obaveza plaćanja nameće građanima bez obzira da li imaju radio i tv prijemnike i da li gledaju ili slušaju program RTS-a, a što je, po mišljenju predlagača, suprotno odredbama Ustava kojima se garantuje „slobodna razmena roba usluga i kretanje kapitala i radnika“. Navodi se dalje, da se pretplata može plaćati jedino na tv prijemnik, a ne preko računa za struju tj. preko brojila i da plaćanje pretplate na ovaj način umesto naknade za izvršenu uslugu dobija karakter poreza;...

Citat:

Ustavni sud je utvrdio:.... da je obaveza plaćanja radio-televizijske pretplate utvrđena vlasnicima radio i tv prijemnika i da se pretplata plaća javnom radiodifuznom servisu (član 81. stav 1.); da se pretplata plaća na prijemnik po domaćinstvu i na prijemnike koji su povezani sa kolektivnim antenama ili priključeni na kablovski sistem.....da je Zakonom utvrđena obaveza vlasnika da ustanovi javnog radiodifuznog servisa prijavi nabavku tv i radio prijemnika, kao i obaveza ustanova javnog radiodifuznog servisa da vode evidenciju pretplatnika, a da obaveza plaćanja pretplate nastaje od prvog dana narednog meseca od dana nabavke prijemnika (član 81. st. 6, 7. i 10.);

i opet

Citat:

Naime, radio-televizijska pretplata uređena osporenim odredbama Zakona, po shvatanju Suda, predstavlja (zakonom) utvrđenu obavezu imalaca radio i tv prijemnika ....Iz navedenog, po oceni Suda, sledi i da vlasnik radio i tv prijemnika kome nije obezbeđena (tehnička) mogućnost (odgovarajućeg) prijema programa koji su od opšteg interesa, nije dužan da plaća radio-televizijsku pretplatu, kao Zakonom utvrđenu naknadu za mogućnost korišćenja programa javnog radiodifuznog servisa koji su od opšteg interesa, te da u sudskom postupku, saglasno opštim pravilima obligacionog prava, može da ostvari zaštitu za slučaj neosnovanog ustanovljenja potraživanja po ovom osnovu...

.

Mislim da je ovo je ključ svega, i da ću početi da sastavljam nove odgovore na opomenu pred utuženje i odgovor koji može da se koristi u parnici protiv RTS-a, pozivajući se na ovu odluku Ustavnog suda.

U narednih par dana ću da razmotrim praksu Vrhovnog suda Srbije i Evropsko zakonodavstvo vezano za radiodifuziju, javne servise, kao i antimonopolsko zakonodavstvo.

Tout cela ne vaut pas le poison qui découle, De tes yeux, de tes yeux verts, Lacs où mon âme tremble et se voit à l'envers...Mes songes viennent en foule, Pour se désaltérer à ces gouffres amers.

Odgovor na temu

angelico2
student, Pravni fakultet, Beograd

Član broj: 265185
Poruke: 1
109.121.47.*

+6 Profil

Rezime u vezi pretplate

^{02.04.2011. u 17:14 - pre 167 meseci}

Napravio sam sažetak nekih stvari koje sam pisao ja i drugi članovi foruma, kao i neka nova saznanja do kojih sam došao. Pa rekoh da uobličim sve na jednom mestu da bude preglednije, naročito za nove ljude na forumu i one koji nemaju vremena da aktivno prate ovu temu.

Pre svega da počnem od najsvežijih informacija, a to je Rešenje o obustavi postupka za ocenu ustavnosti/zakonitosti Ustavnog suda U-176/2002

Odluku možete pogledati na sledećem linku

Citat:

i opet

Citat:

Mislim da je ovo je ključ svega, i da ću početi da sastavljam nove odgovore na opomenu pred utuženje i odgovor koji može da se koristi u parnici protiv RTS-a, pozivajući se na ovu odluku Ustavnog suda.

Pre svega imajte na umu da potraživanje koje RTS ističe prema vama, a koje je zastarelo u smislu ZOO (starije od 12 meseci od dospelosti pojedinačne rate), nije naplativo sudskim putem, bez obzira da li RTS ističe to potraživanje tj. dug u svojoj opomeni, pa čak i tužbi. Sve što treba da uradite kad dođe to tužbe, a procenite da ne želite da ulazite u spor, je da izjavite prigovor zastarelosti potraživnja. Tako da suma koju RTS u svakom trenutku može da naplati ne može da bude više od 6000 dinara (12 meseci * 500 dinara). Obratite pažnju na činjenicu da ako platite dug, bez obzira što je zastareo, ne možete tražiti povraćaj novca, jer se radi o prirodnoj obligaciji. Takođe, ako ne izjavite prigovor zastarelosti, moraćete da platite dug u potpunosti, jer sud ne prati zastarelost potraživanja po službenoj dužnosti, nego ona mora da se istakne, tj izjavi.

Nebitno je da li se električno brojilo nalazi na vama, ako ste vi pravni naslednik nepokretnosti. Kada kažem pravni naslednik, pri tom mislim na naslednika u mislu ZON-a, a sama ostavinska rasprava ne mora biti sprovedena, niti električno brojilo prebačeno na naslednika. Poverilac ima pravo da u sporu inicira sprovođenje ostavinske rasprave, posle čijeg se rešavanja, nastavlja spor, odnosno može da se naplati sporno potraživanje od 1 ili više naslednika do visine nasleđene imovine, odnosno srazmerno njihovom nasleđenom delu. Dug se naplaćuje iz imovine, i dok god ima neko ko je nasleđuje, nebitno je ko je de facto naslednik, dug se može naplatiti dok god postoji imovina.

Davanje informacija o vlasnicima električnih brojila od strane EDS RTS-u je problematično sa aspekta ustavnosti, jer postoji izmena i dopuna zakona o radiodifuziji kojoj je to regulisano, te je sa aspekta zakonitosti u formalnom smislu ispoštovana procedura, te to ne može biti predmet žalbe, odnosno takva žalba će biti odbijena. Ali pritom je to manji problem od sledeće činjenice (koja se često i ne primećuje). Sama činjenica da neko poseduje električno brojilo, odnosno ima mogućnost korišćenja struje (što je u 21 veku jedna civilizacijska tekovina), ne povlači automatski sa sobom činjenicu da neko poseduje televizijski ili radio prijemnik. Sama činjenica da neko može da uključi tv u struju ne znači da i poseduje isti, niti bilo kojim ustavom ili zakonom može biti propisana obaveza da neko mora da poseduje Tv ili radio prijemnik. Prateći tu istu iskvarenu logiku, mogli bi da nam naplaćuju taksu za mobilni jer možemo da ga napunimo na struju, ili da nam naplaćuju poštansku taksu jer imamo sanduče za prijem pošte, ili da nam naplate putarinu ili taksu za autoput, zato što eto imamo mogućnost da koristimo cestu, bez obzira da li imamo automobil ili da li je registrovan, jer eto do naše kuće ili zgrade ide asfaltirani put. Ta logika nema smisla, kao i naplaćivanje pretplate na osnovu posedovanja električnog brojila. A da bi se konstituisala zakonska obaveza plaćanja rtv pretplate u smislu Zakona o radiodifuziji neko mora biti vlasnik tv ili radio prijemnika. Znači RTS mora da dokaže da vi posedujete prijemnik, da bi se upošte mogla zasnovati zakonska obaveza, odnosno obligacija plaćanja pretplate. Pri tom RTS ne može da vam ulazi u vaš dom i proverava da li vi imate ili nemate prijemnik, jer bi to predstavljalo krivično delo u smislu KZ-a.

U najtežoj se situaciji nalaze ljudi koji su priključeni na kablovsku televiziju. E sad malo da objasnim više ovaj problem.
Naime kablovski operater da bi emitovao neki kanal mora da ima odobrenje stanice koja emituje dotični kanal u vidu ugovora sa njom ili nekim drugim masovnijim distributerom na veliko. Ista priča bi naravno trebala da funkcioniše i sa RTS-om. Ali šta se tu dešava. Oni su se verovatno nagodili da ne plaćaju RTS, da se emituje kao slobodni kanal, te da taj teret, slično kao sa PDV-om prebace na krajnjeg korisnika, na taj način, sa tom prevarnom radnjom praveći direktno štetu krajnjim korisnicima. Takođe kablovski operater može da skrembluje taj kanal ili ugradi prigušnicu da izblokira frekvenciju tog kanala na svom sistemu, onome ko neće da ga gleda (pri tom je prigušnica tehnički lakše rešenje). Ali oni to ne žele da urade, jer ne smeju. Kablovski operater koji bi to uradio, zbog sprege privrede i politike i uticaja medija na javno mnjenje bi ubrzo ostao bez dozvole, za čega bi se verovatno svesrdno pobrinula Republicka Radiodifuzna Agencija koja je u potpunosti politički obojena i kontrolisana agencija. Takođe u smislu ugovora koji ste potpisali sa kablovskim operaterom oni određuju koje ćete programe gledati, a vi samo imate izbor da gledate ili da ne budete njihov korisnik. To je jedan suptilan oblik kontrole, kao što se svojevremeno pokazalo sa TV Most, koja je posle emisije, u kojoj je između ostalog bilo prikazano šta su Hrvati radili Srbima, klanje mučenje itd, odmah trajno skinuta sa liste programa, jer to nije bilo politički popularno, pa čak i na insistiranje i protest korisnika nije vraćena.
Drugi problem korisnika kablovske televizije leži u činjenici da ako dođe do spora, a RTS predloži da se utvrdi da li ste vi korisnik kablovske televizije, sud ako prihvati taj predlog, tražiće informacije od kablovskog operatera, a oni će morati da ih dostave sudu. U tom slučaju imate 2 posledice. 1.Dokazano je da imate prijemnik, jer zašto biste bili korisnik kablovske, ako nemate prijemnik. 2. Ako ste već odjavili, a moguče i u situaciji da niste, platili bi ste kaznu što niste prijavili da imate prijemnik u smislu kaznenih odredbi Zakona o radiodifuziji.

Doduše u poslednjih par meseci je poboljšana situacija u ovom pogledu. Shodno Zakonu o zaštiti potrošača, isporučilac usluga ne može da vas uslovi da morate da kupite i uslugu koju ne želite, odnosno da veže usluge. Sbb je u tom pogledu uveo praksu da možete da koristite samo internet, a da ne morate da koristite uz internet i kablovsku televiziju, što pre nije bilo moguće. Ne znam koji su tehnički aspekti ove kontrukcije, ali mislim da se tehnički to izvodi putem prigušnice koja ometa frekvenciju na rasponu na kojem kablovski operater emituje program. Shodno tome, ko se odluči za ovu vrstu promene, može da iskoristi ovaj argument protiv plaćanja RTV pretplate. U smislu Zakona o radiodifuziji svako ko je prikačen na kablovsko-distributivni sistem mora da plaća pretplatu, i pre je to imalo smisla. Ali zbog promenjenih okolnosti, odnosno tehničnkog napretka, ta odredba više nije validna i može da se napadne sa aspeka zakonitosti, kao i da omogući samim sudovima primenu jednog ekstenzivnijeg tumaćenja te odredbe zbog promenjenih okolnosti. Doduše da bi došlo do uniformne primene ovog vida tumačenja, građansko odelenje Vrhovnog suda bi moralo da iznese takvo tumačenje kroz svoj stav ili mišljenje.

Ne zagovaram da neko ko poseduje TV ili radio prijemnik ne plaća RTV pretplatu. Bez obzira na neutvrđenu listu pretplatnika od strane RTS-a, a što im je inače zakonska obaveza i preduslov za naplatu pretplate, kao i nekvalitet programa, kao i iznošenje dokazanih neistina kroz informativne programe, itd, postoji obaveza plaćanja po zakonu, ako ste vlasnik prijemnika. Sa tim u vezi i jedno prijateljsko upozorenje. Obratite pažnju da ne savetujete javno drugim licima koja imaju prijemnik da izbegavaju plaćanje TV pretplate, pošto je to nezakonito i lice koje to čini moze podleći sankcijama, a ako ono nije dostupno ili se ne može utvrditi njegov identitet, vlasnik medija ili odgovorno lice medija na kome je dopušten takav komentar. Bilo bi bolje i poželjnije da se ljudima ponude opcije, a oni sami da izaberu koja im opcija najviše odgovara. Ne govorim da će neko da vas ćapi na ulici i strpa u aps, ili da će neko sutra da tuži Krstaricu, ali najbolje je ne izazivati sreću, jer de facto postoji regulativa u vezi toga, kao i modalitet da se ona efektivno ostvari. To što smo mi sada kikiriki država gde se slabo primenjuje zakon vam je mala uteha kad baš vi nagrbusite od svih :)

Npr. Mnogi odjavljuju prijemnike putem obrasca za odjavljivanje sa sajta RTS-a, uz odgovarajuću dokumentaciju iako možda poseduju Tv prijemnik, a zatim čekaju da preostali deo duga (koji je naplativ sudskim putem - zadnjih 12 meseci) zastari.

Inače, upravo sam u procesu razmatranja Evropskog zakonodavstva vezanog za radiodifuziju, javne servise, kao i antimonopolsko zakonodavstvo, pa se nadam da ću i tu da dobijem neke ideje i uvid.

Za one koji hoće da se upuste u ovu pravnu avanturu, nudim svoju skromnu pomoć.
Za početak sam dodao u attachmentu 2 vrste odgovora na opomenu pred utuženje; jednu za korisnike kablovske, jednu za obične korisnike(nemaju kablovsku, niti kolektivni antenski sistem). Oni su napisani pre, i baš sam u procesu pisanja novih, ali do tada da imate nešto sa čime možete da radite.

Odgovor na opomenu za kablovske korisnike http://www.sendspace.com/file/9516j3
Odgovor na opomenu za obične korisnike http://www.sendspace.com/file/mp4t3l

Ako vam treba pomoć oko tužbi, žalbi, odgovora na opomenu pred utuženje ili bilo koja druga pomoć ili imate neka pitanja u vezi ove tematike biće mi zadovoljstvo da vam pomognem. Možete me kontaktirati na angelico.q(majmunce)gmail(tacka)com . Pritom imajte na umu da sam apsolvent pravnog fakulteta, a ne diplomirani pravnik sa iskustvom, te ako dođe do sudskog spora bi bilo poželjno da imate i svog pravnog zastupnika/savetnika u vidu advokata iskusnog u građanskim stvarima, odnosno parnicama.

I zapamtite, onaj ko neće da se bori za svoja prava, ne zaslužuje ih....

_{[Ovu poruku je menjao angelico2 dana 02.04.2011. u 18:24 GMT+1]}

_{[Ovu poruku je menjao angelico2 dana 02.04.2011. u 18:30 GMT+1]}

Odgovor na temu