Pre 20-30 godina se veličina radijatora projektovala za temperaturu vode 90/70, kotao na loženje i bez cirkulacione pumpe i četvorokrakog ventila (jer nisu bili potrebni pošto je sistem radio na 60*C na spoljnjih +5*C a kad je minus onda je temperatura vode bila 70-80*C i sve je usklađeno).
Danas se veličina radijatora projektuje na 60/50 a za niskotemperaturno 45/40 i onaj minimum temperature za ispravan rad kotla od 60*C postaje veliki problem. Rešava se četvorkrakim ventilom sa motornim pogonom i elektronikom i/ili baferom.
Zato predimenzionisani radijatori ne postoje: sa većim radijatorima samo se temperatura polazne vode spušta niže. Gde je (zdravorazumska) granica? Pa tih 40*C polazne vode je mera a radijatora koliko se izračuna za potrebnu energiju.
Ako uporedite druge sisteme grejanja koji se automatski kontrolišu (struje, toplotna pumpa i gas sa peletom) svi rade na mnogo nižim temperaturama. Kondenzacioni gsni kotlovi čak uzimaju energiju iz kondenzacije ali efekat je do 40*C polazne vode.
Moj primer: Grejanje projektovano 1990., stavljeno 30% površine radijatora više (da se manje loži-rekao majstor) i ložilo se do oko 60*C polazne vode. Kad je 2000. godine stavljena fasada (5cm Demit, na spratu kad se zidao odmah stavljeno 10cm) ispade da je loženje veliki problem. Sve preko 40*C je pakao u kući. Zašto? Stavljanjem izolacije se smanjio gubatak energije u kući za 3 puta i efekat je kao da sam dodao 3 puta više radijatora.
I danas su isti radijatori, panelni i to 1m na sobu od 16m2. Ne bih rekao da je "ceo zid je pokriven radijatorima".
A kotao? Isključivo ga ložim da bi grejao bafer jer u kuću direktno ta voda ne može.
Toplotna pumpa vazduh/voda Meeting MD50, 18KW, bafer 1000 l, panelni radijatori
270m2, zid 25+5+15, 15cm mineralne vune na tavanu, prozori 2/3PVC, 1/3drvo